Baš Čelikom oživeo srpske prapretke

Posle pojedinačnih naslova, objavljivanih u rasponu od tri godine, pred čitaocima je konačno trilogija Baš Čelik po motivima srpskih narodnih pripovedaka i epskih pesama Pretkosovskog i Kosovskog ciklusa koja objedinjava romane „Jezergrad“, „Svarožnici“ i „Gota planina“.

Sva tri toma su epski romani velikog opsega i širokog zamaha u kojima pisac sigurnom rukom i kreativnom mišlju uobličava mnoge likove i događaje, spretno ih preplićući u napetu priču koju će moći da čita širok krug čitalaca – od tinejdžera preko ljubitelja epske fantastike i naše epike do onih koji uživaju u akcionoj, napetoj, dobroj priči, upoznajući se sadržinski i pojmovno sa mitovima i legendama slovenske mitologije.

Ono što većina naziva fantastikom – za mene predstavlja samu suštinu stvari. Dostojevski Aleksandar Stamenković je ovom trilogijom, ponudio arhetipske modele, prauzore našeg kolektivnog nesvesnog oslikane u careviću Plamenu i njegovom čudesnom Svarogmaču, vilovnjaku Janu, kralju Svetlogoru i njegovim kćerima Svetlani i Svastici, koji oslikavaju urođene obrasce mišljenja, osećanja i delanja nastale kao rezultat vekovima taloženog iskustva brojnih naraštaja.

Pisan prema motivima srpskih narodnih pripovetki i epskih pesama najstarijih vremena Stamenkovićev roman zasniva se na narodnoj priči koja seže u najdublje slojeve slovenske mitologije jer se elementi iz ovog „skaza” mogu naći u pričama svih Slovena, što znači da potiču iz zajedničke prapostojbine. Epska fantastika je srazmerno skromno zastupljena u domaćoj književnosti, iako prevodi dela ovog žanra doživljavaju veliku popularnost među srpskom čitalačkom publikom.

Posle Aleksandra Tešića, koji je pre nepunu deceniju sa trilogijom „Kosingas” „oživeo” srpsku istorijsku, ali i mitsku prošlost, u periodu od kraja 14. do prve polovine 15. veka, vešto mešajući istorijske ličnosti sa mitološkim, usledila je trilogija Miloša Petkovića, „Perunov hroničar”, koji se okrenuo starijoj srpskoj mitologiji. Stamenković je trilogijom Baš Čelik zaronio još dublje – na same početke raspada kompaktne slovenske populacije, kada su tek kretali iz svoje prapostojbine negde iza Urala, pagani sa specifičnim verovanjima i običajima, ali već izdeljeni na plemena koja su se pokrenula na jug (glavni junak je carević Plamen pripadnik plemena Soraba) i zapad.

Kao nekad davno Vuk Stefanović Karadžić, koji je naslutio, otkrio i tamo gde je drugi nisu ni videli, ni osetili iskonsku, pagansku, mitsku snagu i lepotu u narodnim bajkama, tako danas Stamenković hodajući nepreglednim poljima mašte utkanim u kratke narodne priče fantastičnog sadržaja, u trilogiji Baš Čelik oživljava bajkovite predele i likove, objedinjujući svekolika čuda u jednu celinu i dopunjujući je detaljima, neretko začudne lirske snage i lepote, za koje su usmena predanja bila uskraćena. U osnovi zadržana kompoziciona struktura narodne skaze o Baš-Čeliku, proširena je, dopunjena i prožeta Zlatnom paunicom, Aždajom i njenim slugom, Čardakom ni na nebu, ni na zemlji, i drugim bajkama u koje su vešto inkorporirani istorijski likovi iz daleke prošlosti našeg naroda, po motivima srpskih narodnih pripovedaka i epskih pesama Pretkosovskog i Kosovskog ciklusa, što ovom epskom romanu daje autentičnu uverljivost, odnosno čitalački osećaj da su baš tako nekako živeli naši prapreci Sorabi i njima bliski narodi.

Ako smo u narodnim pričama koje su dobrim delom počivale na usmenom predanju, i stoga lišene opširnosti, ostali uskraćeni za podrobnije informacije o mestu, vremenu i načinu razvoja događaja, onda nas Stamenković svojim detaljnim opisima kojima kao da prostire sliku umesto niza reči, definitivno uverava da taj negdašnji svet možda i nije baš potpuno nestvaran. Kao što Erih Koš reče „Fantastično je samo sredstvo da se realno oštrije i jasnije izrazi.“ Za označavanje svojstva likova i situacija kao natprirodnih i nemogućih, Stamenković zadržava model iz narodnih priča – korišćenje čudesnog i fantastičnog kao način prenošenja arhetipske istine. U njegovoj trilogiji se takođe veoma oštro deli dobro od zla, slavi se herojstvo, plemenitost i uzvišenost, a posebno se ističe verovanje o snazi volje. Na taj način se ističu i neguju, ne samo etičke vrednosti, već se ukazuje da se čovek snagom volje i upornošću mora stalno suočavati sa izazovima, kao jedinim efikasnim načinom njihovog prevladavanja.

Ova trilogija odličan je savremeni odgovor na iskonsku ljudsku potrebu i težnju da sagleda suštinu postojanja koja je, uprkos svekolikom napretku, još uvek prekrivena velom tajne. Trilogija Baš Čelik je obogaćena dragocenim „Razjasnikom“, kako je autor nazvao rečnik manje poznatih pojmova i imena mitskih ličnosti, jer ono što izdvaja Stamenkovićevo delo upravo jeste, arhaizmima izuzetno bogat i živopisan, bajkoliki način pripovedanja. Svojim neobičnim magičnim svetom, plodom zaigrane stvaralačke mašte, utemeljene na prethodnom minucioznom poznavanju istorije i mitologije, Stamenković ovom trilogijom epske fantastike budi uspavana čula, podstiče na razmišljanje, maštanje, i neke nove forme stvaralaštva.

Kao nekad narodne umotvorine koje su bile ogledalo narodne duše i misli, Stamenkovićeva savremena reinterpretacija priča o Baš Čeliku, careviću Plamenu i Svarogmaču, može biti naš preko potrebni, kolektivni mit koji je, samo naizgled, isčezao iz života savremenika, potisnut novim tehnološkim čudesima u vremenu u kom je tehnika napredovala brže od etike. Ipak, ni najsavremenija tehnologija nije uspela da poništi Nepoznato, niti da umanji čovekovu potrebu da ga spozna i objasni koristeći mitove i legende. Kako je to divno rekla Nadin Gordimer u najlepšim besedama književnih nobelovaca „Mit nikad nije bio potpuno napušten. Nastavio je da postoji, živ, i da nudi umetnost kao sistem posredovanja između pojedinca i postojanja.“