Andrić zbog Draže umalo da plati glavom

Advokat i pisac Predrag Savić, autor knjige o Ivi Andriću otkriva kako je za dlaku nobelovac izbegao komunističku etiketu narodni neprijatelj, zbog koje se išlo pred streljački vod

Naš jedini nobelovac Ivo Andrić za vreme Drugog svetskog rata iskreno je podržavao Ravnogorski pokret generala Draže Mihailovića. Njegov prijatelj veliki književnik Niko Bartulović, bio je zagriženi ideolog Organizacije jugoslovenskih  nacionalista (ORJUNE).  Bartulovića, jednog od najpoznatijih pisaca tog doba, partizani su bez suda likvidirali zbog učešća na Baškom kongresu. Obaveštajac Vladimir Vauhnih, blizak Andrićev saradnik bio je Dražin brigadni general i komandant snaga JVuO za Sloveniju (taj podatak je prećutao u autobiografiju da zaštitio svog brata Miloša i ostale pripadnike Plave garde).

Ovo ističe Predrag Savić, advokat i pisac pred večerašnju promociju njegove knjige „Tajna ispod mrtve mačke – priče o izgubljenim romanima Ive Andrića“ u Kući Ive Andrića u Herceg Novom i 23. jula u Muzeju Hercegovine u Trebinju.

– Na iskrena Andrićeva politička ubeđenja pored pripadništva „Mladoj Bosni“ u mladosti, tamnovanja u austrougarskim kazamatima, posebno je uticalo neraskidivo prijateljstvo sa plejadom Srba rimokatolika iz Dubrovnika na čelu sa grofovima Ivom i Lujom Vojinovićem, a svi oni su bili srpski monarhisti  – ističe Predrag Savić. – Andrić je kao pomoćnik ministra spoljnih poslova u Vladi Kraljevine Jugoslavije jedan od najpoverljivijih i najodanijih saradnika Milana Stojadinovića. Ne treba zaboraviti da je Ivo Andrić bio u bliskim vezama sa Milošem Vasićem, Sretenom Žujovićem i Stevanom Moljevićem, ali i sa  emigrantima Slobodanom Jovanovićem i Milošem Crnjanskim. Dakle, postoji mnogo  istorijskih dokaza o Andrićevoj monarhističkoj orjentaciji i bliskosti sa pokretom Draže Mhailovića.

Savić dalje ističe da je Ivo Andrić  za dlaku izbegao da od novog komunističkih vlasti zaradi etiketu  narodnog neprijatelja sa kojom se gubio život ili išlo na dugogodišnju robiju.

– Andrić nije prihvatio saradnju sa komunistima iz političkih ili ekonomskih pobuda već da bi sačuvao živu glavu, jer da to nije uradio bio bi  pokojnik,  ili kao njegov prijatelj filozof i vrhunski pisac Branko Lazarević, osuđen na izgnanstvo i zabranu objavljivanja. Da Andrić nije prihvatio ruku spasa koju su mu ponudili komunistički funkcioneri Mitra Mitrović, Milovan Đilas i Rodoljub Čolaković, srpska i svetska književnost ostale bi bez kapitalnih dela. Zna se, da je komunističkim vlastima  Andrić  bio korisniji kao  Hrvat, ali Ivo se nipošto nije želeo odreći srpstva! Andrić se javno odrekao rimokatoličke vere zbog Stepinca i genocida nad Srbima u klerofašističkoj  HDH.

Od Savića saznajemo da je Andrić imao izuzetno jake veze sa poljskom inteligencijom (izuzetno aktivno se borio protiv Hitlerove namere protiv istrebljenja Istre) i da je  poznavao Rafaela Lefkina, tvorca definicije genocida. Na osnovu svedočenja preživelih Srba iz Jasenovca i ostali šezdesetak ustaških logora,  istraživanja Viktora Novaka i Đura Vilovića, ali i na osnovu dokaza Hitlerovih zvaničnika poput Hermana Nojrbahera Andrić znao je za razmere zločina u Pavelićevoj i Stepinčevoj NDH. Andrić  je iz dokumenata Vrhovnog štaba  Draže Mihailovića emigrantske Vlade u Londonu imao potvrdu da  je u Jasenovcu ubijeno preko 700 hiljada Srba. Sve to se uklapalo i u analize Adolfa Dolfa Vogelnika, slovenačkog vrsnog statističara koji je  bio pri Brozovom Vrhovnom štabu.

– Odricanje od rimokatoličke vere bila  je Andrićeva reakcija na ustaške zločine, za koje je Stepinac znao i nije ništa preduzimao da ih spreči, već je pomagao stvaranje „preporođene“ hrvatske države oslobođene od Jevreja i Srba – ističe Savić. – Andrić je razmišljao da pređe na pravoslavlje kao Viktor Novak, Jorjo Tadić i Anton Farčić, ali je zaključio da je za tako nešto suviše star.

Savić veli da je delove svog romana o ustaškim zločinima i protesnom odricanju od vere napisao pre pet- šest godina.  I onda ih u prvoj redakturi pre dve godine izbacio. Kad je problem rezolucija o Srebrenici i Jasenovcu došao žižu javnosti, Savić je odlučio da te izuzetne i univerzalno vredne  i aktuelne delove ponovo vrati.