Албанци оскрнавили и Скендербега!
Портрет Ђерђа Кастриотија Скендербега, борца против османских освајача, иначе Србинa којег су Албанци присвојили као свог националног хероја, уклоњен је са Трга Призренске лиге и бачен на паркинг иза зграде општине у Призрену. Портрет је уз жичану ограду постављен наглавачке, а надлежни истражују како је до овога дошло и прете санкцијама за починиоце, пренела је Коха диторе.
Портрет Скендербега је на Тргу Призренске лиге постављен поводом 28. новемба, који Албанци на Косову и Метохији обележавају као Дан албанске заставе и Дан општине Призрен. Овај инцидент је, како се наводи, изазвао реакције надлежних грађана не само у Призрену него и у другим косовским општинама.
Фотографије портрета Скендербега у мозаику, постављеног наглавачке, на друштвеним мрежама је објавио аутор Бесарт Гаши, који је овај инцидент назвао срамним и додао да о њему није био ни обавештен. Градоначелник Призрена Митахер Хаскука изјавио је да је о овоме сазнао из медија и најавио истрагу и санкције за починиоце.
„Мозаик је очишћен и смештен на сигурно месту, док случај не буде истражен, а неодговорне особе ће бити санкционисане“, рекао Хаскука.
Ова вест усијала је друштвене мреже, српске и портале у региону. Међу бројним коментарима бележимо онај који је поставио неименовани господин из дијаспоре. Он истиче да му је „жеља да скромни допринос са пар речи директно из британске литературе“.
„Ђерђ Кастриот, од Турака назван Iskender Beg, био је лични пријатељ чувеног британског песника и политичара Гордона Бајрона (Лорда Бајрона) који је иначе био велики противник Отоманске империје и њених освајања и који је био учесник у грчком рату за независност од Турака те га због тога Грци славе као националног хероја. Дакле, Лорд Бајрон у својој поеми „Ходочашће Чилде Харолда“ (Childe Harold’s Pilgrimage) (ЦЏ) описује своје гостовање код Скендербега, који је на Бајрона оставио импресиван утисак снажне личности, великог Хришћанина и највећег непоколебљивог борца против Османске најезде, непремостиви бедем достојан сваке почасти и славе. Сада претпоставите и сами коме највише смета Скендербег на Космету. Да ли само србомрсцима или још „некоме“.
Горан, који уз име додаје и Грачаница даје конкретне податке о пореклу Скендербега. Тако он наводи да је Ђурађ Кастриот (Кастриот је топоним/место којим је владао његов деда Павле) син Јована и Војиславе (иначе, кћерка Гргура Голубича, господара доњег Полога (налази се у данашњој Македонији), који су били кнежевска породица у Епиру (средњевековни назив за већи део данашње Албаније), а деда Павле се из Зете од рода Браниловића доселио у Јањину, у Епир. Браћа су му била Станиша, Константин и Репош и сестре Мара, Јелена, Ангелина, Влајка и Мамица. Жена се звала Доника, па се верује да је из мешаног брака. Син Ђурађа и Донике звао се Јован други, а његова супруга је била Јерина Бранковић, кћерка Лазара Бранковића и унука Ђурђа Бранковића.
„Јован и Војислава су сахрањени у манастиру Хиландар, а сам Ђурађ је сахрањен у цркви Светог Николе у Љешу. Његов брат Репош се замонашио у манастиру Хиландар и тамо је сахрањен. Највећи непријатељи Ђурђа Кастриота су били албански локални феудалци који су се често сукобљавали са њим, било самостално било у оквиру османских трупа. Ђурађ је писао српским језиком, постоје писма сачувана у делу Монумента Сербика“, наводи Горан.
Међу коментарима су и они који на личност Скендербега не гледају благонаклоно, не спорећи његово српско порекло. Тако извесни Жељко наводи да је Ђурађ Кастрати „одбегао од своје породице због власти, одродио се од српског рода“. Он пита шта је ту ново и тешко разумљиво?
„Ђорђе Кастриотић, Касније Скендербег, је оличење арнаута са Космета и северне Албаније. Поарбанашени Срби су пописани и од Турака на простору Косова и Метохије још пре сеобе под Чарнојевићем. Није први ни последњи Србин који се одродио, свуда око нас има изрода у свим облицима. Битно је да се истина обзнани и не заборави“, истиче Жељко.
Један од читалаца на једном од портала, који се потписује као Марко, можда се с правом запитао ако је Скендербег био Србин, где су му споменици у нашшим градовима , зашто не учимо о њему, где су називи улица по њему?
