Алал ти качамак!

Вековима је, уз пасуљ и кртолу, био највећи савезник сиротиње, нарочито у многољудним фамилијама где се спремао у великим котловима на отвореном пламену огњишта, касније на шпорету, данас је редак специјалитет у малобројним ресторанима на северу Црне Горе. Кажу најбољи је у околини Колашина у ресторанима “Савардак” и “Воденица”.

Црногорски качамак од свог сродника у Србији разликује се по једном састојку, а то је кромпир. За разлику од обичног, ширим распрострањеног, качамака са водом и кукурузним брашном, у Црној Гори се најпре кува кромпир, додаје се брашно које се меша док се не добије јединствена – компактна маса којој се додају лиснати колашински сир и истопљени одстајали кајмак – скоруп. Некада смо румене девојке звали скорупаче, момке скорупани.

Данас, преовладавају бледолики! Нажалост више нема ни стада, још мање скорупа, сви су се докопали града, ћумеза и велеградских рупа. Нема ни шпорета на дрва на којима се припрема најбољи качамак, а полако бледи и похвала, која сведочи о значају овог јела: Алал ти качамак!

Мишо Вујовић

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.