“Tamo daleko” na platnu

Poznati srspki slikar Vasa Pomorišac (1893-1961) je uhvatio i uljem na platnu ovekovečio trenutak na Solunskom frontu u kome su borci Kraljevske srpske vojske očima punim žudnje gledali preko „plota“, preko bugarsko-nemačko-austrijskih rovova, u daljinu, ka svom ognjištu i kućnome pragu.

Njegova slika pod nazivom “Čežnja za otadžbinom” danas se čuva u Vojnom muzeju na Kalemegdanu. Daleko od rodnog praga srpski broci tokom Velikog rata (1914-1918) krsne slave obeležavali su žitom, svećom i skromnim slavskim kolačem, dok su se pitali kako su im, i šta rade, žene i deca, negde „tamo daleko“.

Ušuškana na Kalemegdanu, smeštena na prvom bastionu jugoistočnog fronta Beogradske tvrđave sa koga komanduje ušćem Save u Dunav, okružena bedemima, okružena najlepšim beogradskim parkom, izložena pogledima šetača, nalazi se zgrada Vojnog muzeja sazidana 1924. za potrebe Vojnogeografskog instituta koji ju je ustupio 1956. godine.

Zgrada Vojnog muzeja, koja izgleda kao kasnosrednjevekovni ili ranonovovekovni zamak, nesumnjivo je jedan od simbola Kalemegdana, i generalno a posebno što se „civilnih“ građevina tiče, i u tom smislu stoji rame uz rame sa zgradom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, sazidane krajem XIX veka, Bogorodičine crkve Ružice, Crkve Svete Petke, Grobnice narodnih heroja, i naravno — Pobednika. Ah, da, i Zoološkog vrta.

Značaj Vojnog muzeja — utemeljenog ukazom kneza Milana Obrenovića avgusta meseca 1878. godine, strašno stradalog u Prvom svetskom ratu, strašno stradalog i u Drugom, obnavljanog posle oba — ne treba posebno naglašavati. Treba reći, ipak, da su se mnogi pripadnici srpskog naroda odazivali učestalim i uzastopnim pozivima države — i pre i posle Velikog rata, kao i posle narednog, onog uništiteljskog i istrebljivačkog — i donosili predmete i oružja koji su danas u postavci ove kulturne ustanove.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.