Зашто су и „Отписани“ отписали хероја?

Емисија „Азбучник идентитета“ доноси још једну причу о великим људима, херојима који су због идеолошких заблуда гурнути у заборав. Овога пута преносимо причу о београдском учитељу Миладину Зарићу који је под кишом метака 1944. године успео да деминира Савски мост, који су Немци приликом повлачења намеравали да поруше. „Азбучник“ је пре свега намењен српској дијаспори и емитује се преко сателитског програма ТВ БН и на више десетина локалних ТВ станица на Балкану. Еемисије су доступне и преко неколико интернет портала, а  међу њима  и наша веб страница „Тамо далеко“.

 

Пише: Предраг Савић, адвокат и писац

 

На подвиг учитеља Миладина Зарића, који је 20. октобра 1944. године истрчао из свог стана, кроз јаку немачку ватру и разминирао Савски мост, спречивши његово рушење, данас нас подсећају  две спомен плоче  и једна мала уличица у Борчи која носи његово име. Дуго година, међутим, о Милутину Зарићу се ћутало јер  је, по оцени Брозове власти  и партије скренуо са правог идеолошког пута. Његово име није смело да се помене ни у серијалу „Повратак отписаних“ који се репризира ових дана на Првом програму РТС, у којем  мост деминира извесни Захарије….

Једно писмо гледаоца, нажалост, непотписано које је недавно уз пожутелу страницу „Политике“ добила Редакција „Азбучника“, то показује. То писмо нас подсећа  да је о смрти Миладина Зарића, који био  скрајнут као  политички неподобан, известио читалац  Радиша Пајкић, који је још давеног 23. марта 1976. године  дао  иницијативу како да се одужимо човеку који је спасио мост.

Зато објављујемо  у целини  писмо  које  је  било повод за ову рубику:

„Поштована Редакцијо Азбучника, недавно сам у торби  мог  покојног рођака судије Врховног суда Влајка Шошкића, нашао и примерак  „Политике“  тј. новинске странице са чувеном рубриком  „Међу нама“.  Видео  сам да je на тој страни  објављена мала вест да је преминуо  Миладин Зарић, учитељ  који је спасио  београдски мост на Сави 1944. године и то  уклањајући динамит који су  поставили Немци. О смрти тог  великог јунака извештава обичан читалац и предлаже да се постави спомен  полоча у близини моста и да нека улица добије име Зарића.

Невероватно је да се та иницијатива читаоца Радише Пајкића остварила три деценије касније. Ако сте у могућности  позабавите се овом темом. Уз све комплименте. Ваш верни гледалац „

Читалац  Радиша Пајкић,  у  рубрици „Мећу нама“ у“ Политици“ 23. марта 1976. године обавештава да је преминуо Миладин Зарић, за кога  пише да је био „ обичан мали  човек а велики патриота и јунак. Сам је спасао најважнији мост  од Атине до Берлина. Без ичијег упуства и подстрека ставио је  главу у торбу  и кренуо“.

Пајкић је између соталог  предложио и подизање  спомен  табли,  што је учињено  поводом седамдесете годишњице ослобођења Београда.   На згради у Карађорђевој 69 постављена је  спомен плоча у част учитеља Миладина Зарића. Иста спомен плоча коју је  поставила Општина Савски венац убрзо је постала  мета бирократских окршаја и сујета јер, управа  Града Београда је тражила  да се та уклони  јер  нису биле издате адекватне дозволе за њено постављање.

За своје заслуге, Зарић је, одмах по завршетку Другог светског рата, добио већи број југословенских и страних одликовања и других признања, али  и поред тога постао је политички непожељан. Зато је једно време  после  рата морао je да ухлебљење потражи ван Београда и то  у Ковиљу, Ужицу и родном Косјерићу. Разлог био  идеолошки јер се, као  председник Трећег реона Града Београда Зарић успротиво неправдама које доноси национализација приватне имовине. Комунистичким властима је сметало и  што је Зарић у јавним наступима упорно помињао да је  учествовао, као резервни официр, у Балканским ратовима, када је деминирао мост на реци Шемници код Битоља, као и у Првом светском рату, током ког је преживео повлачење преко Албаније. За заслуге у тим ратовима добио је златни и сребрни Орден за храброст „Милош Обилић“, Крст краља Петра првог и Албанску споменицу.

Зарић потом  успео да добије учитељски  посао прво у тадашњем београдском селу  Жаркову, да би пред пензију био враћен у школу „Јанко Веселиновић“ на Дорћолу.

Две године након Зарићеве смрти, 1978, његов подвиг је једини пут екранизован, додуше индиректно уз  пуно идеолошких подметања. У претпоследњој епизоди ТВ серије „Повратак отписаних“, по имену „Мост“, лик заснован на Зарићу, Захарије С. Јовановић (кога глуми Никола Милић) спасава Стари савски мост пресецањем жица детонатора, предухитривши тако главне јунаке серије који имају исту намеру. Серијал „Повратак отписаних“ из којег  је „протеран“ Миладин Зарић репризира се  овиог месеца поново на првим програму  РТС.

 

One thought on “Зашто су и „Отписани“ отписали хероја?

  • 10. јуна 2018. at 19:16
    Permalink

    Malo reči o Zaricu, a previše ideologije. Šta je autorova poruka? Otpisani zaboravili otpisanog?!? Verujem da bi autor daleko snaznije emocije izazvao kod čitalaca da je predstavio Zarica napravivši „iskorak“ iz ideološkog rama u priču o izinjeru.

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.