Васкрсле су светиње, васкрснуће и Његошева капела на Ловћену

26. јул 2021. Zdravko Elez 672 Views 0 Comments

Излоћжба фотографија Зорана Јовановића Мачка „Васкрс светиња“ отворена је у манастиру на Михољској превлаци одакле је кренуо свенародни отпор бившој безбожничкој црногорској власти

Са благословом митрополита црногорско-приморског Јоаникија, данас је на Михољској Превлаци код Тивта, пред више од 500 верника отворена je изложба фотографија фото-репортера “Новости” Зорана Јовановића Мачка (на слици испод) под називом “Васкрс светиња”.

Она представља пратећу манифестацију Међународној духовној манифестацији “Свети Јевстатије превлачки: Митрополит Амфилохије, личност, делом исија”, која се се ове године први пут одржава без њеног оснивача блаженопочившег митрополита Амфилохија.

То је био и повод да фоторепортер “Новости” Зоран Јовановић Мачак изложбу коју су предходно видели Београђани, Требињци, Бањалучани и Новосађани допуни са још двадесетак фотографија митрополита Амфилохија.

Окупљенима се обратио свештеник Мијајло Бацковић који се заложио за обнову Михољске Превлаке, а који је у свом надахнутом говору подсјетио на важност и значај литија којима су одбрањене светиње СПЦ У Црној Гори.

На изложби је представљено више од стотину фотографија сакралних објеката и литургијског живота Српске православне цркве у Црној Гори из три временска периода – док су цркве и манастири још били у рушевном стању, затим током радова на обнови и после обнове. Фотографије су, како каже аутор, настале пре 25 година, када је почео да ради причу о манастирима у Црној Гори који су били разрушени, пратећи потом њихову обнову.

–Блаженопочившег митрополита Амфилохија упознао сам 1990. године, када је као владика банатски започео обнову манастира Војиловица, близу Панчева. Касније сам и у Црној Гори кроз фото-објектив ревносно пратио обнову светиња, а коју је подстицао митрополит Афилохије. Зато је ова моја изложба фотографија “Васкрс светиња” заправо омаж митрополиту Амфилохију – казао је Јовановић.

Некадашњи новинар, а данас адвокат Предраг Савић, један од идејних твораца ове изложбе рекао је да сваки камен уграђен у 700 обновљених и новоподигнутих светиња у Црној Гори, представља подсећање на митрополита Амфилохија, који је направио подвиг над подвизима и од земље коју су комунисти духовно опустили и храмове у штале претварали, створио земљу у којој су васкрсли верни народ и храмови.

Савић је подсјетио да тежак положај СПЦ у Црној Гори најбоље одсликава судбина митрополита Јоаникија Липовца, кога су комунисти убили по завршетку рата, а до данас није познато мјесто његовог гроба. Континуитет терора над СПЦ настављен је и са митрополитом Арсенијем Брадваревићем кога су комунисти осудили, утамничили и прогнали из Црне Горе да би његов насљедника на цетињском трону Данило Дајковић преузимајући дужност затекао свега 15 свештеника.

Савић је истакао је да је било мучно и тужно на снимцима гледати гомиле камења на рушевинама манастира,запустела света здања, цркве без кровова и звоника, и то широм Црне Горе.

–Била је то брука и срамота Црне Горе да у задужбини Јелене Балшић, творца епистоларне књижевности на овим просторима, чувају стоку, да од полу срушеног манастирског здања у Врањини праве тор за овце, да се змије легу на месту где је Свети Петар Цетињски писао чувену стегу. Међутим, уз Божју помоћ, монаштво, свештенство и верни народ у времену нашем кренуо је да обнавља запуштена светилишта, да полаже камен по камен, циглу по циглу, да себе усветиње уграђује. А те њихове почетне напоре овековечио је кроз објектив својих апарата Зоран Јовановић. Изгледало је то као Сизифов посао.

Уредник информативне куће ИН4С Гојко Раичевић је на отварању изложбе испричао како се “прије читаве вјечности”, тада тек устоличени митрополит црногорско-приморски Амфилохије сусрео са два млада човјека, новинара и фоторепортера тек пристигла из Београда код Илариона Ђурице, намјеститеља игумана Превлачког. Они су изразили своју жељу да ријечју и фотографијом сачувају од заборава оно што су вијекови сачували од најгорег у нама самима.

–Кад их је митрополит упитао каква им је намјера одговорили су у даху: »Желимо да фотографишемо цркве и црквишта, да остане траг, да се зна…», на шта се митрополит благо насмијао и одговорио: „Фотографисаћете цркве и црквишта поред мора и поред пута, а ове по брдима сигурно нећете…“. Након што су младићи рекли да ће фотографисати све без обзира на локацију митрополит се једнако одлучно завјетовао: „Све што вас тројица, подразумијевајући и недужног игумана, тако килава фотографишете, ја ћу обновити“! Речено, учињено! Зоран Јовановић фотографисао, Предраг Савић описао, митрополит Амфилохије обновио – рекао је Раичевић и додао да светосавна Црна Гора жели да се испуни последња Ђедова жеља и обнови Његошева капела на Ловћену.

– Није то инат, већ завјет који нас упућује за шта ваља и живјети и мријети! Нећемо ми у јуриш на Ловћен, како су то радила наша покатоличена браћа 1916, већ на ходочашће, јер сваки тај камен који ћемо понијети је и крст свакога од нас! Нека Превлака заиста и буде – међаш који ће довијека свједочити оно на шта смо се завјетовали: не дамо светиње, јер светиње нису дале нас! – закључио је Раичевић.