Uroševa „ruka“ leči bol u leđma

Uroš Filipović (18), učenik četvrte godine Šeste beogradske gimnazije dobio je nagradu za pronalak Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. On je napravioi robotsku ruku koja masira leđa i koja bi mogla da spasi milione ljudi koji se pate sa bolovima u kičmi.

Uroš je već pet godina član Centra za talente Beograd, a ideju za ovaj projekat, kaže, dali su mu mama i tata, koji su se stalno žalili na bolove u leđima.

– To je moja kreacija od prošle godine. Svake godine u Centru za talente radimo projekte i eto ja sam se prošle godine setio da bi možda mogao da napravim mašinu koja rešava jedan veliki i raspostranjeni problem širom sveta. Moj tata ima problem, svaki dan kada se vrati s posla on se žali kako ga bole leđa. I mama, takođe, tako da su mi oni bili podstrek, pa sam hteo da napravim tog robota koji, iako još nije potpuno gotova mašina, radi – kaže Uroš.

Mašina se lako koristi o čemu je ovaj mladi pronalazač itekako vodio računa, a da bi je napravio morao je da poseduje zavidno znanje iz informatike, matematike i fizike, pa čak i medicine.

– Bol u leđima je najčešće uzrokovan spazmom odnosno grčevima u mišićima na leđima, gde se taloži mlečna kiselina i dosta drugih štetnih materija. Sistem pokušava da prokrvari u tom delu i da sve te materije izbaci iz sebe. Pošto taj prokvljeniji deo ima veću temperaturu nego ostatak organizma uz pomoć termalne kamere mašina detektuje spazmove. Kamera, naime, slika to infracrveno zračenje koje dolaze sa leđa i u rezoluciji 480 sa 630 dobijam sliku na kojoj je tačan položaj gde se nalaze ti spazmovi koji uzrokuju bol. Kada znam na slici gde se oni nalaze, te koordinate kroz algoritme, koje sam napravio, prenesem u 3D odnosno u realni svet, i ruka može da se spusti na bolno mesto i da tretira problem. Posle nekoliko masaža bol nestaje – tvrdi Uroš Filipović.

Prilikom rada na ovom uređaju on je vodio računa i da se prilikom maseže ne ugrozi neki živac.

– Napravio sam sistem koji, u stvari, meri kolika se sila vrši na leđima. Implementirao sam modul za merenje težine. Naime, težine sile je isto što i težina, doduše, sve to se prebacuje u masu i odmah dobijamo podatak koliku silu može da izdrži određeni modul.

Robotska ruka je relativno gotova ali da bi bila potpun proizvod u smislu dizajna i drugih stvari, Uroš kaže da je potrebno još vremena i ljudi.

Ovaj izuzetni mladi čovek i vanserijski talenat planira da upiše Elektrotehnički fakultet (ETF) u Beogradu, i za razliku od većine njegovih vršnjaka koji već razmišljaju da odu preko grane ili bar po završenom fakultetu, on ne želi da učestvuje u odlivu mozgova.

– Generalno, voleo bih da ostanem ovde. Jednostavno, gde god da odete u svetu uvek ćete biti stranac. Koliko god tamo negde da pokušavate i vremena da potrošite, opet ste stranac. Ovde je totalno drugačije. Imam svoje drugove ovde, i porodica mi je ovde, tako da bih voleo da ostanem ali, naravno, sve to zavisi od situacije. Ne iskuljučujem usavršavanje u inostranstvu,  ali bih se vratio nakon školovanja– glasno razmišlja o budućnosti mladić pred kojim je svetla budućnost.