Upokojila se najpoznatija srpska monahinja
In Memoriam – Mati Makarija (1940 – 2022)
Mati Makarija žena sa 1000 talenata. Nije se praznom pričom borila za ravnopravnost polova jednostavno je svojim radom i pameću pokazivala da je u svakom pogledu jača od svih i da za nju nema prepreka. Boreći se za svoj manastir i svoje ljude bila je izuzetan diplomata mnogi generali KFOR i svetske diplomate bivali su razoružani njenom mudrošću i njenim govorima.
Rođena je 1940. godine u Stalaću od oca Luke, žandarmerijskog podoficira iz Like, i majke Vidosave, iz slavonskog sela Bobota. Oca su joj tokom rata streljali partizani, a majka je posle oslobođenja prešla u banatsko selo Bavanište kraj Kovina. Milica je osnovnu školu završila u Kovinu, a gimnaziju u Smederevu uvek kao izrazito dobar učenik.
U Beogradu je upisala prirodnomatematički fakultet, odsek za hemiju, i završila ga u roku. Na fakultetu je radila kao asistent, da bi ubrzo nakon magistrature otputovala u Ljubljanu gde je spremila i odbranila doktorsku disertaciju. Krajem sedamdesetih godina i definitivno je otišla u grčki manastir Ormiliju na Halkidikiju.
U Solunu je završila i Teološki fakultet. Poliglota je i s lakoćom je savladala i grčki jezik. U Ormiliji je, na insistiranje igumanije manastira, počela da se bavi ikonopisanjem i otkrila da poseduje vanredan dar koji je kasnije nastavila da razvija.
Po povratku u Srbiju dugo je bila bez „svog“ manastira, ali onda je otišla u zapušteni i pusti manastir Sokolicu na Kosovu i Metohiji iznad Zvečana i obnovila ga, podigla nov konak i zvonik, uvela struju, telefon, formirala ikonopisačku radionicu i postala omiljena monahinja na celom Kosovu.
Oslikala je i trpezariju Žičkog manastira, a na molbu svog duhovnog oca, episkopa budimskog Danila, i sentandrejsku crkvu. Mati Makarija je imala više samostalnih izložbi u Beogradu, Frankfurtu, Čikagu itd. Član je ULUPUDS-a po pozivu. Napisala je i nekoliko knjiga, a poslednju je posvetila svom duhovnom ocu.
Zbogom mati!
Tekst: Darko Dozet (Fejsbuk)
