Ударили и на песму у славу Бога и Немањића!

Поводом злонамерних и беспризорних коментара због песме „Јачам ж(њ)ела“

Пише: Предраг Савић, адвокат и писац

Покушај државног удара са териростичким акцијама и диверзија на Цетињу, у неким круговима у региону и у Црној  Гори, прошао је неопажено! Али зато су, многи дигли глас због песме „Јечам ж(њ)ела Косовка девојка“ коју су певали  свештеници и богослови на уласку у Цетињски манастир, пред долазак архијереја.

Текстови изјаве попут оне Ника Ђељошаља, да ова песма подстиче на рат и да треба да реагује Тужилаштво (које није, успут речено,  реаговало због криивчног дела  напада на уставно уређење из  члана 360 КЗ ЦГод стране Мила Шукановића и Веселина Вељовића)  показују само  да су границе људског незнања и још понечег другог – безграничи.

Поменута песма је стара неколико векова и настала је у славу Немањића, њихових задужбина, али и у славу Бога велиока и славу Његово Мајчице! Покојни Павле Павловић, новинар и уредник „Вечерњих новости“ дуго је изучавао историјат ове дивне српске, народне  песме, која је после Другог светског рата цензурисана, забрањивана и на крају делимично промењена, све зарад љутње Јосипа Броза Тита и комуниста!

Професор Павле Павловић (1946 -2013) био је изузетан стилиста, врховнски познавалац књижености и историје са дугодишњем  новинарским и уређиавачким искуством, а посебно је пратио и проучавао политиче забране и прогоне због певања забрањених  песама у Брозовм режиму.  О томе је написао и књигу „Ко то каже Србија“ „Књижевне новине , Београд 1988), која се у издању за хрватско тржиште звала „Тко то каже Србија“.

Паја, како смо га звали, као врсни приповедач и учитељ новинарства, често је приповедао причу о песми „Јечам  ж(њ)ела …“и  увек упозоравао да не може да схвати да „комунисти љуборни на немањићке коње, што једу јечам који је пожњела Косовка девојка?“   Питао се  тако Паја и зашто се појединци толико боје Бога и Његове Мајчице, и српске прошлости и помињања царског града Призрена?  Павле посебно знао да ова  песма посебно популарана међу Србима у Црној Гогри, јер он посредно подсећа и да су тамошњи епископи и  носици  титуле егзарха (чувара) Пећког трона.

Захваљући „мајсторској руци“ Паје Павловића која је писала из срца прочитали смо и  нецензурисану праву верзију ове песме, која извођења тако вековима све до пред крај Другог светсога рата. Ево те верзије:

Јечам жела Косовка девојка

KO TO KAŽE SRBIJA - Pavle Pavlović - Kupindo.com (64045141)Јечам жела косовка девојка,јечам жела мајцице,јечму говорила.(2х).             

Јечам жела,јечму говорила,јечам жела,мајцице,јечму говорила.(2х).              

Јечам жито,семе племенито,јечам жито,мајцице,семе племенито.(2х).         

Ја те жела,а ја те не јела,ја те жела,мајцице,а ја те не јела.(2х).                    

 Косовски те коњи позобали,косовски те,мајцице,коњи позобали.(2х).             

Врани коњи славне српске војске,врани коњи,мајцице,славне српске војске.(2х).                

Кад се војсака на косово врат,кад се војска,мајцице,на косово врати.(2х).       

И напоји коње на Ситници,и напоји,мајцице,коње на Ситници.(2х).                  

На Ситници или на Бистрици,на Ситници,мајцице,или на Бистрици.(2х).               

 И пројезди про Газиместана,и пројезди,мајцице,про Газиместана.(2х).            

И дојезди до славних Дечана,и дојезди,мајчице,до славних Дечана.(2х).              

И до царске лавре Грачанице,

и до царске,мајцице,лавра Грацанице.(2х).                             

И Призрена града царевога,и Призрена,мајцице,града царевога.(2х).             

Све у спомен рода Немањина, све у спомен, мајцице, рода Немањина.(2х).                            

У Славу Бога Великога, а у Славу, мајчице, Бога Великога.(2х)

Новија верзија ове  песме објављена је у књизи  блаженопочившег митрополита Амфилохија „Косово је глава Лазарева (Цетиње 2011) . Иначе блаженопочивши  митрополит је волео да запева ову песму, чије је све  верзије знао! Има више таквих видо записа,  од којих  је најпознатији онај из кучког села Брсута.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.