U Pančevu carstvo ruske salate

U pančevačkom Domu vojske Srbije sutra (subota, 17. februar) održava se šesti “Festival ruske salate”, u organizaciji Društva srpsko-ruskog prijajeteljstva “Dositej Obradovič”. Vrata Doma vojske za poesetioce biće otvorena od 19 časova, a majstori u spremanju ovog specijaliteta, gotovo nezaobilaznog na srpskim prazničnim trpezama, treba da dodju najmanje dva sata ranije.

DOLAZE I STRANCI: Predrag Obradović

Predrag Obradović, predsednik Društva srspko-ruskog prijateljstva kaže da je sve spremno za početak nadmetanja prijavljenih takmičara, a ove godine, kako ističe, za festival radosti, tradicije, a pre svega porodičnog druženja i pozitivne energije, vladalo je veliko intersovanje.

-Medju prijavljenima imamo i goste iz inostranstva to su Rumuni i Česi pa ova manifestacija sve više poprima i medjunarodni karakter. Do sada je prijavljneno više od 100 učesnika i sigurni smo da ćemo nadmašiti broj od 120 koliko je bilo prošle godine – dodaje Obradović i obećava lepo veče u Domu vojske.

Rusku salatu može da napravi svaka domaćica od materijala koji ima kod kuće. Uvek je originalna jer je nijedna domaćica ne može uvek da napravi isto, a toliko je dobra da može i pred cara da se iznese.

Zanimljivo je da se današnji recept za rusku salatu, koja je rasprostranjena u čitavom svetu, u priličnoj meri razlikuje od originalne verzije, mada se baš pouzdano ne zna koji su sve sastojci išli u ovojaj specijalitet koji je pre vek i po u Rusiji prvi napravio francuski kuvar. Kada Rusima pomenete rusku salatu oni neće razumeti o čemu se radi i gledaće vas zbunjeno. Nešto što mi zovemo ruska salata I narodi u našem okruženju, Rusi najčešće nazivaju “olivije”, “stolićnaja”, “moskovska” samo ne – ruska.

Postoje dve verzije o istorijatu ruske salate. Po jednoj, za njen nastanak „kriv“ je niko drugi do Napoleon. Iako debeljuškast, veliki vojskovođa je vreme za obedovanje smatrao prosto izgubljenim, pa je i svečane ručkove završavao za pola sata. Stoga su se njegovi kuvari trudili da budu maštoviti i spreme nešto novo, ukusno, kako bi imperatora oborili s nogu. Napoleonov glavni kuvar Anri Olivije je ostao upamćen kao kreator mnogih poznatih đakonija, među kojima i ruske salate.

Posle pada Napoleona, na ruskom dvoru našlo se nekoliko francuskih dvorskih kuvara, među kojima i Anri Olivije, koji je budućim pokolenjima ostavio nekoliko nezaboravnih specijaliteta. Jednoga dana izneo je na carsku trpezu salatu napravljenu od fino iseckanog različitog povrća i mesa, začinjenu majonezom. Kažu da je u nju taj vrsni kulinar stavio meso od tetreba, jarebice, teleći jezik, račiće i kavijar. Salata je oduševila prisutne, a onda su je, u čast njenog tvorca, hiljadu osamsto šezdeset i neke godine nazvali „salata Olivije“. Ponosni kuvar svima je rado otkrivao recept.

Po drugoj verziji  ruska salata je nastala tako što je izvesni Lusijen Olivije, glavni majstor tada renomiranog restorana „Ermitaž“ u Moskvi, poslužio goste salatom, koja je ubrzo postala zaštitni znak kafane.

Način pripreme je bio strogo čuvana tajna, tako da se danas niko ne bi usudio da tvrdi kako se tačno spremalo popularno predjelo. Ono što se nagađa jeste da se mešao teleći jezik, kavijar, zelena salata, komadići jastoga, kapre, mali krastavci, tvrdo kuvana jaja i sojina zrna. Ni nalik na ono što mi danas stavljamo u rusku salatu.

Na prelazu iz 19. u 20. vek, jedan od Olivijeovih pomoćnih kuvara pokušao je da otkrije tajnu. Dok je Olivije sam, kao i obično pripremao dresing za salatu pozvali su ga da izađe, a to je Ivan Ivanov, njegov pomoćnik, iskoristio za „analizu“ recepta.

Ivanov je ubrzo prešao u konkurentski restoran „Moskva“ gde je pravio začuđujuće sličnu salatu, a onda čak i prodao recept izdavačkim kućama, te je salata ušla u istoriju. Međutim, prodaja recepta nije urodila plodom zbog specifičnog načina na koji je Lisijen pripremao majonez, osnovni sastojak koji je do danas ostao tajna.

Фотографија корисника Предраг Обрадовић
SVE VIŠE TAKMIČARA: Jedna od salata sa prošlogodišnje manifestacije

Ono što danas jedemo kao originalnu „Olivije salatu“ samo je slično njegovoj. Sve što je bilo preskupo zamenjeno je pristupačnijim namirnicama i, malo-pomalo, nastala je „francuska“ odnosno ruska salata kakvu danas spremamo.

Jeftinija verzija je bila nezaobilazno jelo na svečanostima u sovjetskoj Rusiji. Vremenom, salata je iz Rusije počela da se širi po Evropi, danas se jede širom sveta – Nemačkoj, Italiji, Španiji, Portugaliji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, pa  čak u Iranu. Ovu drugu verziju o ruskoj salati kao zvaničnu uzela je i Vikipedija.

I ovogodišnji festival u Pančevu biće prilika da se probaju različiti ukusu ruske salate jer domaćice se trude da u “originalne” recepte unesu i nešto svoje. Tako je prošle godine jedna od učesnica takmičenja otkirala da je u ovu salatu stavila malo suvog mesa, kikirikija i maslina.

Zanimljiv j bio i recept jednog Beogradjanina za vegansku rusku salatu. On je u nju pored šargarepe, graška I krompira dodao i majonez bez jaja, kikiriki, susam, pečurke, dimljeni tofu sir, paprika i ajvar što joj je dalo zaista poseban ukus.

Pančevo će i ove godine, nema sumnje, biti mesto gde će se ruska salatai i jedna lepa tradicija promovisati na najbolji način. Svi koji dodju sutra uveče u ovoj grad na Tamišu , sasvim sigurno, neće se pokajati.

I za kraj evo i jednog recepta za koji se tvrdi da je originalni. Naravno da je to jedan od više desetina i ko zna koliko recepata. Probajte ovaj, možda će vam se dopasti. Prijatno!

Sastojci za rusku salatu:

Kuvani krompir,

šargarepa,

Kačkavalj,

Krupni kikiriki,

Zeleni grašak,

Jaja,

Koren celera,

Crni luk,

Kuvana piletina,

Jabuka sa tikvicama – posoljena, pobiberena i premazana senfom,

Majonez

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.