У 95. години у Камбери стало спортско срце Радована Леовића

Након много успешно истрчаних маратона и небројено вешто направљених скокова храбро спортско срце Радована Леовића престало је да куца. Опело је одржано у Цркви Светог Ђорђа у Канбери.

Пре више од седам деценија, његово бекство из бивше социјалистичке Југославије после Другог светског рата, изгледало је као прави холивудски блокбастер, али од оног тренутка када се домогао Аустралије, Радован Леовић је углавном водио миран живот.  Имао је страствену љубав према спорту, посебно атлетици и свакодневном вежбању, због чега је још увек скакао с мотком у својим осамдесетим, и трчао маратон у својим деведесетим годинама.

Читава Аустралија је са дивљењем и одушевљењем пратила његове умешне атлетске вратоломије малтене до пред сам крај његовог дугог живота. Након веома испуњеног живота и његове трајне посвећености спортским активностима, господин Леовић је преминуо у Канбери 8. фебруара, у својој 95. години. Опело је одржано прошле суботе у српској православној Цркви Светог Ђорђа у предграђу Форест у Канбери, где су се окупили и одали му почаст његови бројни пријатељи и поштоваоци свих узраста.

Раде или Рад, како су га звали Аустралијанци, је у Аустралију дошао из бивше социјалистичке Југославије 1951. године, након што је после једне бициклистичке трке побегао преко границе у Аустрију, и то пешице све до Беча. После неколико година проведених у Аустрији, дошао је у Аустралију по имиграционој шеми чувеног тадашњег министра Артура Калвела у мају 1951.

„Имао сам среће да побегнем изван „Гвоздене завесе“ у то време. И заиста сам имао среће што сам дошао у најбољу земљу на свету“, рекао је 2013. када је учествовао на трци „Канбера Тајмс-а“ у својој 85. години.

Његов добар друг и пријатељ у тој трци Боб Харлоу рекао је да ће господин Леовић недостајати спортистима широм земље.

„Био је диван, великодушан и врло скроман човек. Био је одличан пријатељ и увек сјајно расположен за дружење“, рекао је господин Харлоу за овдашње новине „Канбера Тајмс“. „Није имао неке важне контакте, али су њега сви познавали. Био сам на неколико светских првенстава у триатлону и дуатлону са њим и он је свуда био веома популаран момак.“

Раде је крајем прошле године добио награду „Спортска легенда“ (Legend of the Sport Award) за 2022. годину од Савеза Триатлона Аустралије, за његов допринос спорту у старосној групи од 75 до 79. Првобитно је био страствени бициклиста, а истрчао је свој први полумаратон у Канбери као 70-годишњак. „The Canberra Runners Group“ је саопштила да је господин Леовић учествовао у више од 170 догађаја, укључујући 10 полумаратона, последњи у 83. години „у веома респектабилном времену од два сата и 24 минута“. Раде је још увек трчао са 90 година.

Ипак, права мера и вредност човека је оно што је он радио после таквих догађаја.

„На свим спортским догађајима овде у Канбери, он би ишао около и купио комадиће папира или смећа, који би остајали за нама. Увек је желео да све остави чистим и уредним иза манифестација на којима је учествовао“.

Боб нам је испричао и да је упознао Рада када су обојица радили у Аустралијском бироу за статистику.

Сећа се да му је причао да је из Аустрије имао опцију да емигрира у Аустралију или Канаду.

„Одлучио је да је сувише мали и мршав за дрвосечу у Канади, па је зато дошао у Аустралију“, каже Харлоу. „Био је у мигрантским камповима када је стигао овде. Као веома паметан момак успео је да добије стипендију аустралијске владе за студирање на АНУ (Australian National University). Био је изузетно добар и пожртвован. Волео је посао који је радио и Биро за статистику, и увек је био срећан што је добио ту шансу. Био је веома лојалан Бироу и радио је за њих све до свог 65-ог рођендана. Но и поред свега, Рад је највише волео спорт целог свог живота, и сваког дана је радио неке вежбе, било да је то било трчање или нешто друго“, са тугом нам прича Боб.

Један од најпознатијих Срба из Канбере, Раде Леовић је иза себе оставио супругу Хелену, сина Петра, снаху Хелен и унуке Џордана и Анђелику. Српска заједница ће га памтити као узорног спортисту свим генерацијама и врсног патриоту.

Насловна фотографија: Раде еовић након истрћчаног полуматарона у 84. годину

Извор: Српски глас/Саша Јанковић