Теслин и Пупинов народ у земљи Ујка Сема

Фотографија корисника Ненад ЦвјетковићСЕРИЈА ПОРТАЛА „ТАМО ДАЛЕКО: СРБИ У АМЕРИЦИ, С ПОСЕБНИМ АКЦЕНТОМ НА ФЛОРИДУ (1)

Пише: Ненад Цвјетковић

Не зна се колико тачно живи данас Срба у Америци и без свеобухватног пописа тешко да ћемо икада сазнати. Према званичној статиситци у САД има само око 100.000 америчких грађана српске националности, али нема никакве дилеме да нас је знатно више. Процене се крећу од 800.000 до чак милион, а само у Чикагу око 300.000.

Портал „Тамо далеко“ покушаће да да мали допринос спознаји о српској заједници у земљи Ујка Сема у оквиру пројекта под називом „Српске цркве и заједница у Америци, с посебним акцентом на храмове и Србе на Флориди“.  Зашто Флорида? Зато што последњих деценија, а нарочито послењих година, наши људи у овом малом кутку Америке све више налазе своју обећану земљу и из хладних северних делова Америке и Канаде долазе овде да живе и раде и свију своје породично гнездо.

Флорида се налази у југоисточном делу Америке. Простире се на површини нешто већој од 170 000 километара, а по попису из 2011. године има 19 милиона становника. Илустрације ради по површини је нешто мања од бивше Југославије, а броји готово исто становника као и СФРЈ. Међу њима живи више од 50 000 Срба, а има процена, које нису без основа да овај део САД настањује чак 100 000 америчких грађана српске националности. На жалост међу њима је и један део који се потпуно асимиловао и заборавио своје корене. Ипак, већина њих су изградили или граде своје храмове, организују недељне школе за децу, формирају клубове, културно-уметничка друштва, организују своје фестивале, донаторске вечери и разно-разна дружења и окупљања на којима чувају обичаје, веру и традицију отаџбине.

Tesla Sarony.jpg
Никола Тесла
Mihajlo Pupin.jpg
Михајло Пупин
Fisher George.jpg
Ђорђе Шагић

Пре него што се детаљније позабавимо српском заједницом на Флориди укратко ћемо дати историјски преглед доласка Срба у Америку пре више од два века до данашњих дана. Познати београдски публициста Марко Лопушина, један од најбољих, ако не и најбољи познавалац дијаспоре, спровео је обимно истраживање о Србима у Америци и установио да су Срби пре две стотине година почели да „освајају земљу коју су белци отели од Индијанаца“.

Први Србин који је крочио на америчко тло (1814. године) био је Војвођанин Ђорђе Шагић, који је у Америци био познат као Џорџ Фишер о коме смо на порталу „Тамо далеко“ у сарадњи са „Азбучником идентитета“ дали посебну причу. Наши људи преко велике баре одлазили су у више таласа, први је био почетком 19. века и трајао је све до Првог светског рата. Верује се да је тада Америку населило око 150.000 Срба, углавном у јужне државе САД, Нови Мексико, Тексас и Луизијана, потом се настањују и у Калифорнију и ти први пионири долазе и у западне градове Лос Анђелес и Сан Франциско.

„У Америку су прво одлазили бокељски морнари, српски мисионари и авантуристи, брдска сиротиња са Балкана, сељаци и радници“, наводи Лопушина. „Мало ко од тих Срба досељеника, који се шире и према континенаталном делу ка Невади, Јути, Монтани, Аризони и Пенсилванији, је успео да оствари прижељкивани сан, обогати се и врати кући, јер су углавном окопавали њиве, копали рударске јаме и сопствене гробове. Разочарани Срби тада су испевали и песму у којој је та далека Америка – људска чемерика“.

Spomenik Karlu Maldenu u Beogradu (foto: beograd.rs)
ПРОСЛАВИО АМЕРИКУ АЛИ И ОТАЏБИНУ: Споменик Карлу Малдену у Београду

Почетком 20. века забележен је нови талас српских досељеника у Америку, који су привучени убрзаним економским развојем, али овога пута највише их је дошло у индустријски центар Геру код Чикага. Ипак, овај талас наших људи није био толико масован због строгих квота досељавања у Америку у то време.

Лопушина бележи да због ратних догађања на Балкану и бриге за отаџбину амерички Срби формирају прву националну политичку организацију Српску народну одбрану (СНО).

Крајем Другогог светког рата почео је трећи талас усељавања Срба у Америку, који је трајао пуне две деценије. За то време преко велике баре у Чикашки басен и Калифорнију дошло је око 250 000 људи, ратних заробљеника, избеглица, противника комунизма, којима је додељиван статус политичких емиграната. Тако је Чикао постао центар српске емиграције у коме је било и седиште српске цркве и СНО, у Питсбургу је постојао Српски народни савез, док је у Њујорку деловало Удружење бораца Југословенске краљевске војске. Било је то време изузетно јаке српске заједнице у Америци, која је подигла око стотињак храмова.

Резултат слика за српске цркве у америци
СРБИ СУ У АМЕРИЦИ ПОДИГЛИ ОКО СТОТИНУ ХРАМОВА: Велелепна црква Светог Лазара у Детроиту

Распадом Југославије почетком деведесетих година прошлог века и поред бесомучне сатанизације српског народа према Америци је кренуио и четврти велики талас српских досељеника међу којима су били војни бегунци, избеглице, а пре свега стручњаци и млада српска интелигенција. Ваља поменути да је управо због медијског рата против нашег народа крајем 1990. године формирана у Кливленду нова српска политичка организација, Конгрес српског уједињења (КСУ).

Талас исељавања посебно младих из отаџбине према западдној Европи, али и према Америци траје и до данашњих дана, па се тако дошло и до прилично реалне процене да данас у Америци живи и до милион Срба, који у овој великој земљи, како примећује Марко Лопушина, имају статус „мале етничке заједнице“. Неки су се, нажалост, трајно утопили у америчко друштво и готово заборавили своје корене, али ипак већина је сачувала свој национални идентитет захваљујући, пре свега, деловању Српске православне цркве.

У овом кратком прегледу, а пре детаљнијег приказа спрске заједнице на Флориди, поменућемо неке од знаменитих Срба који су постали део историје Сједињених Држава. У првом реду то су великани Никола Тесла и Михајло Пупин, а одмах њима уз раме и горе поменути Ђорђе Шагић, једна изузетна личност, борац за независност Тексаса, чији је култ, како нам је рекао редитељ Петар Савић, који се овде школовао, у овој савезној америчкој држави посебно изражен, нарочито у Галвастону где му је подигнут и споменик.

Ево још неких имена, која су оставила снажан печат у америчком друштву: епископи Дабовић и Мардарије, владика Николај Велимировић, патриота Михајло Дачић, песник Јован Дучић, четнички војвода Момчило Ђујић, оскаровац Карл Малден (Младен Секуловић), писци Вилијам Јовановић, Стив Тешић, Чарлс Симић, политичари Мајк Степовић, Хелен Делић Бентли, Мирослав Ђорђевић, сликари Сава Ракочевић и Арсо Јовановић, научник Боган Маглић, кошаркаш Владе Дивац и пливач Милорад Чавић и многи многи други.

ЖЕНА СВЕТСКОГ ГЛАСА: Гордана Вуњак Новаковић

Овај кратки преглед успешних Срба у Америци био би непотпун без имена пет Српкиња о којима је портал „Тамо далеко“ писао, а које и данас плене својим знањем и стручношћу. Реч је о др Гордани Вуњак Новаковић, професору биомедицинског инжењеринга на Колумбија универзитету, жени која се сматра пиониром у инжењерингу функционалног људског ткива за употребу у регенеративној медицини. Њено истраживање довело је до развоја нових биоматеријала за реконструкцију лица. Ту су и Светлана Мојсов која ужива све почасти Рокфелер универзитета,  Јелена Меквилијамс, коју је Трамп лично именовао за шефа депозитног осигурања, Јелена Ковачевић и Јасмина Боулангер.

Срби су Америци дали су пет оскароваца, тројицу власника Пулицерове награде, више конгресмена, гувернера, на стотине врхунских професора, лекара, редитеља, глумаца, музичара, спортиста, више хиљада студената, међу којима се крију нове Тесле и Пупини….

ГИНУЛИ ЗА ОТАЏБИНУ: Српски добровољци из Америке дошли су 1914. године да бране Србију (насловна фотографија)

СУТРА: Први српски „пионири“ на Флориди

*Реализацију овог пројекта помогла је и подржала Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.