Teheran, mesto gde je „sahranjena“ Kraljevina Jugoslavija
Dok najveći deo čovečanstva posmatra užas rata koji se odvija u Iranu i okolnim zemljama, treba se podsetiti da se u glavnom gradu Irana, Teheranu, nalazi i dalje zgrada pod čijim krovom je dogovorena i obznanjena smrtna presuda za tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju i sve one koji su se borili za njen opstanak u surovim uslovima Drugog svetskog rata.
To je zgrada nekadašnje ambasade Sovjetskog saveza (danas js tu ambasada Ruske federacije u Iranu). Donekle je izmenjenog oblika u odnosu na stanje u kome je bila krajem novembra i početkom decembra 1943. kada je tu održana „Teheranska konferencija“, prelomni politički događaj u istoriji čovečanstva 20. veka.
Bio je to prvi susret predvodnika 3 sile koje su vodile rat protiv Hitlerovog Trećeg rajha i njegovog čudovišnog nacizma, i zlikovačkog japanskog imperijalizma: predsednika Amerike Ruzvelta, premijera V.Britanije Čerčila i vođe Sovjetskog saveza Staljina.
Od 28. novembra do 1. decembra 1943. u toj zgradi su iznosili svoje viđenje daljeg toka rata i delimično budućeg poretka nakon pobede nad Trećim rajhom i Japanom. Kada su završili konferenciju, „Velika trojka“ je izdala zvaniĉan tekst konferencije. Bio je kratak, svega u tri dela: A , B i C. U delu A se potvrđivala rešenost u zajedničku pobedu, u delu B se govorilo o budućoj sudbini Irana (okupiran u to vreme od Sovjeta i Britanaca), a u delu C koji se ticao vojnih aspekata u PRVOJ tački stajalo je da će svi Saveznici od tog trenutka upućivati punu pomoć TITOVIM partizanima u opremi i naoružanju uključujući i vojnu pomoć „komandosa“.
Nakon toga u potpunosti je odbačena svaka podrška monarhističkim snagama, bile one na terenu u okupiranoj zemlji ili u sastavu Savezničkih armija. Bio je to apsolutni trijumf Staljinove politike prema Kraljevini Jugoslaviji, odnosno, njenom uništenju. Nasuprot uvreženom mitu u Srbiji o „izdaji Čerčila“, britanski premijer se protivio takvom zaključku, a morao je da popusti nakon odluke predsednika SAD da bude po Staljinovom.
Odluka da se u maju 1944. pristupi operaciji Overlord, odnosno, iskrcavanju Anglo-amerikanaca u Francuskoj, tzv „otvaranje drugog fronta“ bilo je ČETVRTA tačka dela C konferencije. Tačke 2 i 3 takođe su se odnosile na Balkan (Bugarska i Turska) što svedoči da je Staljinu u tom trenutku budući odnos snaga u jugoistočnoj Evropi bio važniji od „drugog fronta“ iako se Teheranska konferencija danas poima najpre kao dogovor o iskrcavanju Saveznika u Francuskoj.
Tekst i foto arhiva: Bane Gajić
