Suze za Mihom još teku

Prošlo je godinu dana od kako nas je napustio jedan od naših najvećih fudbalera i jedan od najvoljenijih – Siniša Mihajlović.  Mihi u čast, održan je godišnji pomen u Rimu, u crkvi koju Srpska pravoslavna crkva iznajmljuje za službe u “večnom gradu”.

Lavovski se borio sa leukemijom tri i po godine, ali je na kraju izgubio životnu bitku 16. decembra 2022. godine.

Pomen je služio otac Roman sveštenik SPC, koji je za ovu priliku doputovao iz Beča. Obred je služen po pravoslavnim običajima na srpskom i italijanskom jeziku.

Emocije nisu mogle da se sakriju, kao ni suze, a posebno teško bilo je Sinišinoj supruzi Arijani, koja nije mogla da obuzda suze. Svi najbliži ljudi iz Mihinog života su bili tu, supruga, deca, majka, brat, unuka, ostala familija, kumovi i najbliži prijatelji.

Dejan Stanković i Miroslav Tanjga su bili tu kao njegovi kumovi i braća, jer ih je Miha smatrao svojom braćom uz rođenog brata Dražena.

Tu su bile i legende italijanskog fudbala, Marko di Vajo, čuveni napadač, a sada sportski direktor Bolonje u kojoj je Miha radio kada se razboleo od leukemije. Takođe, tu je bio i legendarni Danijele de Rosi, posle Totija najveće ime Rome u poslednje dve decenije, koji je smatran za naslednika “princa Rima”.

Takođe su tu bili i neki od fudbalera koje je Siniša trenirao, a sve to govori o njegovoj veličini i tome koliko je bio poštovan, a koliko ga svi poštuju i danas, ali i ne zaboravljaju.

Jer legende kao što je on, zauvek ostaju s nama i žive kroz uspomene, sećanje i dokle god ih pamtimo.