Супермозак српске дијаспоре

На овој слици се види у којим све земљама живе Срби. Као што видите има нас на свим континентима у значајном броју а историјски континуитет српске дијаспоре иде и до преко 200 година уназад.

Квалитет српске дијаспоре се састоји у томе што има јачу тежњу за очувањем националног идентитета, вјере и језика и осјећаја привржености и солидарности према завичају, него што је то случај са многим другим народима.

Велики број припадника дијаспоре из друге треће или четврте генерације редовно одлази у завичај и одржава контакте са родбином и пријатељима, а не мали број се у последње двије године вратио и перманентно населио у завичају.

Искуства и знања која су припадници наше дијаспоре стекли у земљама којима живе као и савршено познавање језика, култура и менталитета земаља домаћина нарочито код оних из друге, треће и четврте генерације исељеника, представља непроцењив потенцијал за Србију.

Ти значи да Срби као колективни ентитет:

– без грешке познају све језике земаља на слици.

– познају културу, начин размишљања политичке прилике, правне системе, предности и мане свих ових земаља.

– имају кругове познаника и пријатеља и на посредан или непосредан начин су способни да остваре утицај у свим овим земљама.

То значи да ми као народ знамо много више о овим земљама него што оне знају о нама; и имамо хиљадоструко већи број људи који у овим земљама живе раде и представљају незваничне амбасадоре наше културе, религије, језика и погледа на свијет као и наше очи у уши које савршено виде и разумију оно што се дешава, него што ове имају у нашој земљи.

Да би се овај непроцјењиви потенцијал искористио и валоризовао и да би супермозак српске дијаспоре почео да доноси обилна знања српској држави и да својим мултилингвалним потенцијалом преноси поруку Срба читавом Свијету, потребна је изузетно добра координација и велики напор државе Србије.

Да имамо разлога да будемо оптимистични по овом питању, свједочи и чињеница да је један од најбољих људи и најбриљантнијих умова српске државе Арно Гујон на челу канцеларије за дијаспору.

Текст: Крсто Станишић (преузето са Фејсбука)

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.