Судбина руских избеглица у Дубровнику

Пише: Саша Недељковић

После Првог светског рата Краљевина СХС. примила је велики број руских избеглица.  Краљ Александар, српски народ и соколство чинили су све да им омогуће нови живот у Југославији. У Груж је стигао 12. августа 1920. пароброд „Авјол” са 248 питомаца руске морнаричке академије, 20 официра и неколико официрских породица. Пароброд „Јахут” стигао је са 66 питомаца морнаричке академије. Официри и морнари са руског брода приредили су концерт у позоришту. На концерт је дошло доста публике а особито велики број руских избеглица. Концерт је почео певањем југословенске, а завршио се певањем свесловенске химне. Публика је певаче више пута наградила аплаузом. Након концерта следио је плес. Половина прихода ишла је у корист југословенске сирочади. (2) Избеглице су из Цариграда стизале бродовима у Дубровник и Боку. Код доласка избеглица са Крима преузео је Руски Црвени Крст главну бригу о њиховој исхрани и лекарској помоћи. Лекарску помоћ давале су војне болнице у Мељинама и Дубровнику. Касније отворио је Црвени Крст у Боки Которској болницу и организовао амбуланте у избегличким логорима. Заједно са Државном комисијом отворио је Руски Црвени Крст  три болнице (болницу бр. 2 у Мељинама, болницу Руског Белог Крста и болницу у Ђеновићу). Осим болница отворено је опоравилиште, санаторијум у Херцег Новом и дом за инвалиде у Рисну. (3)  Већина су били сиромашне избеглице али било је и врло богатих. Др. Васо Пипер из царинарнице у Гружу (лука Дубровника) причао је да су приликом доласка руске емиграције у грушку луку једини пут у његовој пракси злато и златни предмети фантастичних величина мерени на децималној вази за мерење најтежих предмета, зато што су тежили десетине килограма. Према решењу Министарства финансија од 1. јануара 1922. установљене су централне царинске благајнице, њих 12 за целу земљу. У овим благајницама били су концентрисани сви приходи и расходи подређених царинарница. Под Централну царинску благајну дубровачку спадале су царинарнице у Будви, Рисну, Спичу, Херцег Новом, Оребићу и Корчули. (4)

У међуратном периоду руске избеглице остале су да живе на Приморју.  Дубровачки Срби а нарочито Добротворна Задруга Српкиња Дубровкиња и Коло Српских Сестара настојали су да им  помогну. Дубровачка општина је дозволила да може остати 140 избеглица, и то оних којима је требало опоравка. Руске избеглице настањене у Дубровнику су 1921. издавале свој лист Рускиј Листок. Почетком 1921. у Дубровнику је извршено благодарење и посвећење новог дома одбора и трпезарије руске колоније у касарни „Равелин”. Одбор је позвао новинаре из Дубровника да присуствују посвећењу дома. Свечаном чину присуствовао је велики број узваника, а биле су заступане све власти и институције. После благослова, преко којег је певао хор руских певача, гости су били почашћени у великој дворани. Ту је пало више здравица од стране Руса и од стране Дубровчана. У листу „Народна Свијест” истакнуто је : „Нек нови стан буде пријатан руској колонији, док се не узмогне повратити весело дому своме.” Народна женска задруга у Дубровнику водила је 1921. акцију прикупљања прилога под називом „Руске избеглице”. (5)  Руска избегличка колонија основана је 1921. у Дубровнику. Регистровано је 2.563 руске избеглице, а у Дубровнику се задржало 783 избеглице.

Ема Стефановић-Липовац рођена је у Котору 1864. похађала је завод Царице Марије (дјевојачки институт) на  Цетињу. На њену иницијативу основан је Одбор  Кола Српских Сестара у Котору. Судјеловала је као одборница у Црвеном крсту, а добила је признање и одликовање Руског црвеног крста. Коло Српских Сестара у Херцег Новом помагало је руске избеглице у  Херцег Новом. Руси у Херцег Новом  већином су били старци и инвалиди. Чланице Кола су их обрадовале о Божићу малим поклонима.

У листу „Рад” 1920. су констатовали да су руске избеглице унеле нешто живота у монотонију која је владала у Дубровнику. Основали су кабаре у кафани Перића. Дан св. Николаја прослављен је, учешћем Руса, на особит начин у православној цркви. После службе испред цркве је један избеглица одржао говор, који је многим присутнима изазвао сузе на очи. У  Бондином позоришту одржано је руско „забавно вече”. Програм се састојао од певања, декламовања и плесања.  Концерти су се одржавали у хотелу Петци, Бондином театру, „Слози” … . Пјевачки хор руских избеглица приређивао је „вечер руских пјесама”. Певане су руске и украјинске народне песме. Са једне вечери хор је предао приход  општинском управитељу, да раздели сиромашној дубровачкој деци. Солисти међу руским избеглицама нису хтели да имају никакву везу са хором. Руске уметнице А. Милић, Морозова, Архипова, Скоробохатова и Баранов приредили су концерт у Дубровнику 1921. Приход од вечери, око 3.000 круна дарован је Југословенском Академском клубу. Кубански козаци одржали су концерт у Бондином театру. Две вечери је бројна  публика испунила Бондин театар. У листу „Рад” су истакли да је добар глас који је претекао дружину, био потпуно оправдан. Руске избеглице су основале библиотеку од 3.000 књига. Организовали су и водили певачки црквени збор у православној цркви. Руски трговац Цимидин подигао је  вилу „Шехерезада” 1929.

У Сремским Карловцима отворен је 22 новембра 1921. Сабор руског свештенства, представника и изасланика руске цркве у разним крајевима Европе.  На Сабор су дошли и један српски и један бугарски владика. Присуствовали су бивши руски посланик Штрадман  и Љуба Јовановић, председник Државног одбора за помоћ руским избеглицама. (10) Интервенцијом Љубе Јовановић створена је јуна 1920. Државна комисија за руске избеглице. Као председник комисије од 1920. до 1927. чинио је све да се помогне руским избеглицама.

У Дубровнику су организоване акције за помоћ гладнима у Русији. Управитељство кр. женског препарандија  је 24. маја 1922. саопштило да су питомице завода прикупиле за „Руски дан” 14. априла 1922. 22.888 круна. Овај новац је послан преко Друштва Црвеног Крста у Београду благајнику одбора за помоћ гладним ђацима у Русији. Одбор је замолио управу завода, да саопшти његову захвалност свим приложницима с изјавом, да је то дотад био највећи прилог примљен за гладне ђаке у Русији. Месна колонија  руских избеглица обављала  је сваке недеље после литургије посебне молитве за ослобођење руског патријарха Тихона. На Грушком војном пољу су  пет козака пред публиком изводили вежбе на коњима.

Српски лист „Дубровник” редовно је извештавао о раду руских избеглица а касније и о приредбама у Руском Дому. У Соколани (Спонза) 30. 9. 1922. Григорије Петров одржао је предавање на тему „Васпитач народа”. У листу „Дубровник” објављено је да ће у просторијама Српског дубровачког пјевачког друштва „Слога” 1 октобра 1922. држати предавање „Тражење људи” а 2 октобра „Тражење човјека”. Руске избеглице импровизовале су позориште у „Ревелину”. Приказивали су комаде првих руских драмских писаца.

У Цавтату је 1926. преминуо руски генерал Владимир Третески, учесник руско-турског рата  1877. Стари генерал био је омиљен у Цавтату. Поред свих становника Цавтата на спроводу је била госпођа Пашић са ћерком и још неке виђеније личности из Дубровника. Руска колонија се преко новина захвалила свима онима који су одали достојну пошту генералу Третеском.

Ћирило-Методов хор из Загреба неговао је православну духовну и црквену музику. На својој турнеји је 17.7.1933. посетио Дубровник. Хор је стигао са бродом  „Краљ Александар” из Котора.  У „Ћирилометодском вјеснику” о боравку у Дубровнику истакнуто је : „И у Дубровнику је коров концерат био одлично посјећен. Нагрнуло је све без разлике, и католици и православни, а нарочито у великом броју руски емигранти, те бројни странци Енглези, Французи и др.” У истом чланку у „Ћирилометодском вјеснику” донета је слика доласка хора у Дубровник. Хор је наставио турнеју и из Дубровника отпловио за Корчулу.

Друштво „Књегиња Зорка“ у Дубровнику помагало је сиромашну децу руске колоније. У Руском Дому приређено је божићно дрвце – јелка те су том приликом обучена и обдарена сва сиромашна  деца руске колоније. Осим деце помогнуто је новчаном помоћу више руских болесних и изнемоглих породица. Друштво  „Књегиња Зорка“ наставило је да се стара о њима. Старање се није састојало само у материјалној помоћи.  Образован је Одбор госпођа који се старао да ублажи беду невољних руских избеглица. Председница друштва „Књегиња Зорка“ била је изабрана за председницу тог Одбора. За све ове заслуге руска колонија изабрала је Марију Перовић за своју почасну чланицу. Даница Радовић, предсједница Друштва „Књегиња Зорка“ и председница Одбора за збрињавање сиромашних Руса у Дубровнику, била је априла 1937. одликована  од Руског Црвеног крста за свој рад који је са одбором  госпођа  проводила  у  корист  сиромашних  Руса.

Матица Српска у Дубровнику приредила је свечану академију у спомен стогодишњице смрти великог руског песника Александра Сергјевића Пушкина. Пушкиново вече одржано је 20. фебруара 1937. у свечаној сали Српског пјевачког друштва „Слоге”. Академија је почела са предавањем које је одржао Божо Хопе. Зорка Бабић-Бубало рецитовала је Пушкиновог „Бронзаног коњаника”. Салонски оркестар под руководством Софије Цветкове извео је велику фантазију из опере „Евгениј Оњегин”. Дора Тројановић певала је Рубинштајнову „Ноћ”, Стравинског „Пасторале” и Гречанинову „Успаванку”. Л. М. Роговски пратио ју је на клавиру. Челиста Теодор Кох свирао је Чајковског и Глазунова. Олга Вукмировић извела је арију Татјане из опере „Евгениј Оњегин”. На крају је Паула Беговић отсвирала Љадовљев „Баркароле” и „Прелудиј” од Рахманинова. Матица је отворила кружок словенских језика, у првом реду руског.

Руске избеглице у Југославији организовале су свој културни рад у Руским домовима. Управник Руског Дома у Дубровнику био је Јевгениј Александрович Востросаблин. Руско књижевно вече  одржано је у Руском дому  марта 1938. Руски књижевник Руадзе направио је паралелу међу Робеспјером и Стаљином. Професор Абрамов приказао је 3 карактерна типа Московског универзитета. Г. Мери говорио је о питању „Учењаци и пророци”. Г. Димитријев прочитао је две духовите хумореске. Божо Бубало прочитао је Кочићев „Вуков гај”, а Јаков Царић говорио је на руском 3 басне а затим декламовао једну Назорову пјесму. (18)  Руско књижевно вече одржано је 20 марта 1938.  у Руском дому под предсједањем Востросабљина, управника дома. Руадзе рецитовао је своје две песме.  Божо Бубало упознао је руску публику са две Нушићеве хумореске.  Г. Мери прочитао је кратку расправу о „Човјечјој души”. Г. Димитријев прочитао је две приповетке руских нових књижевника Гушћика и Коровина.  Вечер је завршио Руадзе једном патриотском песмом. У Руском дому априла 1938. приређено 7 руско-југословенско вече под предсједањем Востросабљина. Божо Бубало упознао је публику с биографијом пјесника И. Мажуранића и прочитао његову „Чету”. Димитријев особито је интрепетовао хумореске Чехова. Франо Симони је декламовао пјесму Д. Арнолда о Дамјану Јуди, кнезу дубровачком. Руски књижевник Руадзе рецитовао је неколико својих пјесама.

У просторијама  Руског дома одржано је 22 маја 1938. осмо  руско-југословенско књижевно вече. Професор Абрамов дао је свестрану карактеристику сликара маринисте А. Ханзена  као уметника и као човјека. Књижевник Руадзе рецитовао је неколико својих пјесама. Божо Бубало упознао је руску публику са пјесмама Војислава Илића, које је рецитовао и претходно протумачио на руском језику. Г. Димитријев прочитао је једну Чеховљеву приповјетку.  Франо Симони је завршио вече рецитовањем  ,,Куге” од Шеное и једном пјесмом Змај-Јовином.  У Руском дому приређена је комеморација 17. јула 1938. у почаст успомене 20 година смрти цара Николаја и царске породице. Прво је говорио инжињер Бјељајев и у свом говору приказао личност цара. Руадзе је рецитовао пригодни саставак посвећен успомени на цара Николаја. Изнар је говорио о економском процвату у Русији за време владе Николаја II. Димитријев и госпођа Костина су декламовали пригодне стихове.

Поводом 950 годишњице крштења Руса  било је на дан св. Кнеза Владимира  31. јула 1938. у Руском Дому у Дубровнику благодарење, а затим комеморативно вече. Професор Георгијевски опширно је говорио о кнезу Владимиру. Књижевник Руадзе прочитао је своју песму „Света Русија”. Димитријев и госпођа Костина, завршили су вече декламацијама пригодних пјесама. (23)  Исте 1938. године  у Руском Дому у Дубровнику наступала је руска глумица гђа Марија Андрејевна Ведринскаја, бивша чланица Александринског Театра у Петрограду. Уметница је рецитовала неколико пјесама и одломака из романа руских писаца. Руадзе је поздравио уметницу у име Руске колоније, а Штеин је прочитао пригодну пјесму. Професор Јаков Царић честитао је умјетници  у име југославенске публике.

Руси који су после Првог светског рата живели у Југославији, летовали су у Дубровнику. Том приликом обилазили су  Руски дом у Дубровнику.

У Руском дому је октобра 1938. одржан парастос за Великог кнеза Кирила. Парастосу је присуствовао командант мјеста генерал Вуковић,  представник Руског Делегата  Востросаблин и приличан број Руса и грађана Дубровника. Опћи савез Козака одржао је октобра 1938. у цркви св. Благовештенија у Дубровнику парастос за своје умрле атамане. Парастосу су присуствовали мјесни руски Козаци и остала руска колонија.

Новембра 1938. у Руском дому одржано је књижевно вече, на коме је Бјељајев говорио о Станиславском. Руадзе је говорио о Шаљапину. Божо Бубало прочитао је Нушићеву актовку „Под старост”, а  Димитријев декламовао две мађарске песме од Беркеша које је превео  Руадзе. Вече је завршио професор Царић декламујући своју пјесму „Руском језику”.  Последња руска емигранткиња Лидија Михајловна Ираклиди преминула је 1995.

После Првог светског рата Краљевина СХС. примила је велики број руских избеглица. Краљ Александар, српски народ и соколи настојали су да им омогуће нови живот у Југославији. Приморски Срби а нарочито српска друштва Коло Српских Сестара и Добротворне Задруге Српкиња  настојали су да им помогну. Почетком 1921. у Дубровнику је извршено благодарење и посвећење новог Дома одбора и трпезарије руске колоније у касарни „Равелин”. Поводом посвећења у листу „Народна Свијест” истакнута је привременост боравка руских избеглица   Избеглице се ипак нису вратиле у Русију а Руски дом  био је средиште живота и рада руске колоније у Дубровнику у међуратном периоду. Образован је Одбор госпођа који се старао да ублажи беду невољних руских избеглица. Председница друштва „Књегиња Зорка“ била је изабрана за председницу тог Одбора. У Дубровнику су организоване акције за помоћ гладнима у Русији 1922. Прво југословенски лист „Рад” а потом српски лист „Дубровник” редовно су извештавали о активностима руских избеглица а касније и о приредбама у Руском Дому. Од руских избеглица остала је данас у Дубровнику само вила „Шехерезада”.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.