Српски светитељи у московском Кремљу

Пише: Владан Јевтић

Годинама већ, скоро свакодневно пролазећи поред Кремљовских зидина, пробијајући се кроз традиционалне московске гужве, нехотично се, као привучен неком тајном силом, загледам у златне куполе кремљовских цркава и осетим да у овој земљи нисам странац, да је Русија и наша земља, да смо Руси и ми – једно… На такав, више емоционалан него рационалан закључак, ме увек (између осталог) наведе чињеница да ту, унутар зидова Кремља, те тврђаве заштите православља и словенства, тог баука којег се, једино, западна аждаја још увек плаши, стоје, братски пригрљена и наша три највећа светитеља…

Фреске Светог Саве, Светог Симеона Мироточивог и светог кнеза Лазара се налазе у делу Архангелског храма који се односи на владарске претходнике цара Ивана Грозног. Поред наша три светитеља од не-Руса ту је још само византијски цар Михајло VIII Палеолог, који је ослободио Константинопољ од папских јеретика у 13-ом веку… Осим тога, Свети Сава је једини светитељ који је у овом храму два пута приказан – друга његова фреска се налази у олтарском делу Архангелског храма.

Откуд наши светитељи у једној таквој цркви, на тако важним местима? Откуд толика част?

Разлог за то није само у чињеници да је цар Иван Грозни имао у себи српске крви (по оцу – од Дејановића, по мајци – од Јакшића), већ ће разлог пре бити духовне природе, што се огледало пре свега у томе што је „Света Србија“ Немањића била узор и за „Свету Русију“ какву је замишљао и стварао велики Цар. А стварао је своју Русију задојен причама своје бабе и васпитачице Ане Јакшић, уз Теодосијево „Житије Светог Саве“ као своју свету књигу, која му је, како кажу, била на узглављу чак и у моменту смрти… Велика Русија се тада учила државности од Србије… Касније, велика Русија је била највећи савезник и заштитник мале Србије, кроз све највећа судбинска искушења…

Корени су нам испреплетани, историја нам је заједничка… Толико, да је Стојан Новаковић то сажео у једну реченицу: „Без Русије Србија не би ни постојала.“

Зато ми увек дође некако жао оних наших људи који са убеђеношћу говоре да нам Русија никад у историји није помогла… Они, јадници, не знају колико не знају…