Srpkinja među najmoćnijim ženama sveta

Fibi Novaković, Srpkinja iz Amerike i ove godine prilično visoko se kotira na listi najmoćnijih žena u svetu na Forbsovoj listi. Ona je zauzela 27. mesto i nalazi se ispred britanske kraljice Elizabete Druge, koja je 46. Filbi je takođe bolje plasirana i od američkih zvezda Rijane, Bijonse i Teljor Svift, ali i holivudske glumice Riz Viterspun.

Prvo mesto na Forbsovoj listi 100 najmoćnijih žena na svetu prvo mesti zauzela je nemačka kancelarka Angela Merkel.

Prošle godine, ona je zauzela 24. mesti Forbsove liste 100 najmoćnijih žena sveta, kao jedna od dve Srpkinje na ovoj listi, ali bolje pozicionirana od druge – premijerke Srbije, Ane Brnabić. Novaković je na Forbsovoj listi iz godine u godinu na sve višem položaju: 2015. zauzela je 56. mesto, dok je 2018. godine bila na 25. mestu.

Kako se navodi u njenoj biografiji na sajtu Forbsa, Novaković je jedna od retkih žena na mestu izvršnog direktora u oblasti vojne industrije. Amerikanka srpskog porekla prema podacima od prošle godine “teška” je 176 miliona dolara.

Novaković je svojevremeno radila za Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA) kao službenik za informisanje. Posle toga, bila je angažovana u Ministarstvu odbrane SAD. od 1997. do 2001.

Novaković je za vašingtonski poslovni magazin ispričala da je njen otac srpski imigrant koji je u Ameriku došao sa 17 godina sa samo 50 dolara u džepu. Znao je šest jezika, ali ne i engleski. Upravo je on odigrao važnu ulogu u njenoj odluci da se zaposli u vladi, a kasnije i u jednoj od najvećih vladinih kompanija, proizvođača odbrambene tehnologije.

“Prilike koje mu je pružala ova država su ugrađene u mene od malih nogu i ja zaista verujem u služenje naciji”, rekla je Filbi Novaković.

Roditelji joj žive u Vilanovi u Pensilvaniji, odgajali su je da bude skromna.

“Ponosni su, ali takođe imaju na umu da je najvažnije biti dobra osoba”, rekla je ona.

Pomenula je i da je, odrastajući u Nemačkoj, uz baku zavolela operu. Ovo je bio jedan od retkih intervjua u kojima je govorila o privatnom životu, o kome se ne zna mnogo, osim da je udata, da ima troje dece, da živi u Ferfaksu, u saveznoj državi Virdžinija, kao i da je ćerka vojnog pilota.

Vašington post nazvao ju je “jednom od najuticajnijih, ali i najmanje vidljivih lidera američke vojne industrije”, aludirajući na izostanak komunikacije sa novinarima. Međutim, kako je pisao VP, otvorila se govoreći na jednom bostonskom koledžu u junu prošle godine.

“Mislim da je ključ uspešnog života odlučnost: neumoljiva odlučnost. Nikada, nikada, nikada ne odustati. Bez obzira na pol, boju, odakle potičete, nikad ne odustajete. I mislim da nas je ta mentalna čvrstoća, mislim, održala u relativno dobrom stanju”, rekla je ona tada.

“Kad sam napustila poslovnu školu, htela sam da radim u fabrici čelika, a takođe sam i bila u sedmom mesecu trudnoće. Došla sam na razgovor za posao i mislim da je to bio najbrži intervju na svetu. Za oko 30 sekundi – ‘Ne zapošljavamo’. A poruka je bila: ‘Nećemo zaposliti tebe’. Ne možete dozvoliti da vas to obeshrabri. Dobro, prebrodiću ovo i uspeću.”

O tome kako je biti žena u svetu biznisa, rekla je: “Muškarci će pratiti žene. Muškarci će pratiti žene, i radiće sa ženama ako veruju da ste predani, čvrsti, nemilosrdni – i usput, tim sam uvek stavljala iznad sebe, i mislim da to može biti vrlo potvrđujuće drugima. To ponekad može srušiti barijere. Dosta mi je unapređivanja za koje sam sigurna da su rekli, ‘ah, dobila je to jer je devojka’. Pa, možda. Ali radiću dovoljno naporno da dokažem da sam u tome dobra.”

Vašington post piše i da je istom prilikom govorila i o odrastanju u Evropi tokom Hladnog rata, kada je stekla osećaj da je “neprijatelj pred vratima”. Tako je naučila vrednost patriotizma.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.