Srđan Kaliforniju „osvojio“ palačinkama

Srđan Đokić je u Ameriku došao pre tri i po godine i čini se da je ostvario američki san. Nakon što se razveo, a deca mu odrasla, shvatio je da želi sebi da ispuni želju koju je gajio od 5. godine života. Iako nije bilo lako – dva puta je dolazio kao turista i morao da napušta zemlju posle šest meseci – treća je bila sreća.

Srđan je u međuvremenu u Kaliforniji stvorio je posao iz snova na najobičnijoj hrani, koju skoro svako na ovim prostorima zna da napravi. Naime, ovaj Srbin pravi jednostavne palačinke, za koje su potrebna samo tri sastojka – jaja, mleko i brašno i kaže da radi samo tri dana i živi pristojno. Njegovo radno mesto je prikolica, koju je naručio iz Kine i isplatio za samo dva meseca zbog dobro razvijenog posla. Ukrasio ju je i lampicama, pa sija sa svih strana.

Ulaže, zarađuje, ali novac ne razbacuje okolo i olako.

„Sve zavisi da li želite da živite skupo ili jeftino. Da idete u restoran i svaki dan pojedete biftek od 50 dolara, skupo je. Mogu dobro da jedem za 10 dolara i ceo dan sam sit“, kaže Dragan Rakonjac, koji beleži priče o Srbima koji žive i rade u Americi.

Tri dana radi, četiri odmara

„Napravio sam dobar posao, ne mogu da se žalim“, rekao je Srđan, koji je prvo radio u Nemačkoj, pre nego što se preselio u Sjedinjene Američke Države, gde je i započeo posao, od kojeg dobro živi sa tri radna dana u nedelji.

On peče palačinke kakve pravi većina domaćica i domaćina na Balkanu, a Amerikanci su, sva je prilika, oduševljeni. Radno mesto mu je prikolica, koju je naručio iz Kine, a isplatio ju je za samo dva meseca.

„Tri dana radim, četiri dana se odmaram, pa idem na plažu. Ali, kada radim, radim ceo dan. Ujutru rano idem u kupovinu i prvo spremam smesu kod kuće, a onda od tri popodne idem na plac, u prikolicu… Kad dođem kući uveče, raspakujem sve, pa operem sudove“, kaže on i dodaje da je njegova nova kineska prikolica upravo ono što je želeo – ima sve, uključujući i frižider i zamrzivač za sladoled.

„Kada radim, radim po 12 sati dnevno“, dodaje i otkriva da njegove palačinke vole i Meksikanci.

„Meksikanci vole da jedu i ne žale pare“, kaže Srđan.

Zarada odlična

A kad smo kod para – nezaobilazno pitanje je bilo – koliko ovaj Srbin naplaćuje poslastice koje proizvodi?

„Ja ne bih kod sebe kupio palačinku, toliko je skupa. Prosečna palačinka sa jagodom ili bananom je 12 dolara, a najskuplja sa nutelom je 15 dolara. Ljudi mi daju po 20, dodaju i za bakšiš i kažu ‘dobro je’. Uvek sam rasprodat…“, kaže Srđan, koji sada ima i pomoćnicu – Meksikanku, kao predstavnicu svojih najvernijih mušterija.

Srbin priznaje da i svoj posao vodi legalno i da je sve prijavljeno nadležnim upravama.

Radi legalno, plaća porez

„Sredio sam sve papire, ne radim ništa na crno. Uredno plaćam porez, kao i radnicu“, objasnio je, a potom otkrio koliko zarađuje.

Ali, pre nego što je precizirao cifru, Srđan je objasnio da, kada je zaista dobro veče, proda 80-90 palačinki, što u zaradi dnevno iznosi od 1.000 do 1.100 dolara – tokom pet sati rada.

Kada je došao u Ameriku, dvoumio se između roštilja i palačinki, ali se odlučio za palačinke jer su ih njegova deca volela i bile su jeftinije za proizvodnju.

„Prvo, ne moram ni da plaćam porez na to jer nije obrok, već samo poslastica – nije prljav i mastan posao. Ne treba mi ni vatrogasna dozvola jer nema vatre“, rekao je Srbin i dodao da je time lišen dodatnih troškova.

Srđan je na kraju priznao i da mnogo palačinki pokloni, posebno deci, jer je to u Americi najbolja reklama, kao i da kod njega ljudi čekaju i po pola sata u redu da kupe poslasticu.

Izvor: Žena