Највернији сведок српског битисања у Стоном Београду

7. март 2025. Zdravko Elez 86 Views 0 Comments

Пише: Предраг Савић, писац и адвокат

Градова-имењака Београда има чак 17 широм света. Још је у XV веку турски путописац Евлија Челебија писао да постоје четири Београда, по један у Србији, Румунији, Албанији и Мађарској. Имењаци „бели градови“ се могу наћи и у Русији, Пољској и Хрватској. Само у Америци их је девет.

Међутим, само два Београда су била седишта краљева и престонице. Главни град Србије и Стони Београд у Мађарској.

ПРОТА ИВАН ЈАКШИЋ је црквеном летопису посебан акценат ставио на добровољне прилоге захваљујући којима и подигнут и одржаван храм у Стоном Београду. Међу приложницима је посебно интересантан пример Георгија Стојковића, трговачког помоћника, који је 1825. године добио главни згодитак на државној лутрију од рекордних тадашњих 200 хиљада форинти аустријске вредности. Око пет хиљада форинти он даровао за поправку видно оштећеног црквеног торња и крова и петсто форинти за сиротињски фонд.

Стони Београд или Секешфехервар, како га зову Мађари, налази се на око 50 километара од Будимпеште и девети је у држави по величини. У овом граду где су крунисани мађарски краљеви (чак 43 њих, од чега је 15 краљева и сахрањено) остали су трагови и српског битисања и један храм за национални понос. У Стоном Београду, престоници Мађарске од XII века, па до 1543, када су га Турци освојили, некада је постојала Српска варош. Од ње је данас остала једино Српска (Рац) улица, за коју туристички водичи веле да је „музеј на отвореном“. А у Српској улици прави бисер је црква Рођења Јована Крститеља.

Прве две цркве на месту данашње цркве у Стоном Београду нису сачуване. Права је саграђена у 17. веку од прућа, а друга озидана 1735. године уз силну и истрајну борбу локалних Срба за добијање дозволе за градњу. И за звоник на тој старој цркви постављен 1759–1760. године, требало је „прескочити“ многе административне заврзламе. О томе у свом животном делу „Српска православна црква у Столном Београду – Историја и иконографија“ ( Историјски архив у Панчеву, 2008) пише прота Иван Јакшић (1909 – 2000)

Садашња барокна црква подигнута је у периоду од 1771. до 1780. године. Прота Јакшић је верно описао све битне детаље почев од цена материјала, трошкова градње, набавке и отимања звона током оба светска рата, поправки крова, малања, зидова, куповину црквених сасуда….

Посебну пажњу посветио је опису дубореза иконостаса, коју је израдио Хорват Ференц, „пилтор“ из Весприма. Познати иконописац зограф Јован Четиревић Грабован (1720-1790) и Григорије Поповић, су 1776. године осликали иконе. У периоду од 1772. до 1774. године сводове на цркви је живописао уметник Теодор Симонов Грунтовић, из Српског Ковина.

Срби су у XVIII и XIX веку у Стоном Београду имали школу, много фондација… Били су најспобнији трговци. Стони Београд иако је два века имао око 300 душа дуго био град на периферији са највише писмених Срба – претплатника на српске новине и преунумераната на књиге. Из Стоног Београда је дванаести пећки патријарх Гаврило. И Ђорђе Шагић, први Србин легални усељеник у САД, као и Катарина Ивановић, прва српска академска сликарка и прва жена академик потичу из Стоног Београда.

Црква у Стоном Београду је парохија Архијерејског намесништва будимске епархије СПЦ. Администратор парохије је протојереј Павле Каплан, по оцу Словак а по мајци Мађар, који је пуних 26 година клирик СПЦ. Према речима овог свештеника, који је својим преданим и истрајним радом вишеструко задужио српски род, у Стоном Београду, данас живи свега,тридесетак Срба.

Већина од њих не говори српски језик, али то их не спречава да учествују у ради Српске црквене општине и Српске националне самоуправе у Стоном Београду. Литургијама које прота Каплан служи на српском језику присуствује 50 верника, међу којима има Украјинаца, Румуна,Руса, Грка…

Прота Каплан се брине и о православном гробљу, које потиче из XVII века и на којем се налази капела Свете Катарине и војничко православно гробље из оба светска рата.