Srbi harmonikom osvajaju svet

• U srpskom rasejanju mnogo je muzičkih umetnika, tranutno su najpoznatiji majstori na harmonici gde smo postali trosturki prvaci sveta, a Vlada Veselinović iz Pirota ušao je u Svetsku enciklopediju hramonike

Piše: Marko Lopušina

Već dve decenije talentovani srpski đaci odlaze na usavršavanje svoje muzičke veštine u Beč, Berlin, Moskvu, Pariz, London, čak u Njujork i Tokio. Srpska javnost je nekoliko godina gledala i slušala braću i sestru Piler, harmonikaše koji su muzicirali na beogradskom asfaltu i obradovala se kada su ovi talentovani mladi ljudi krenuli po znanje u austrijsku prestonicu.

Danijel, njegov godinu dana mlađi brat Darko i sestra Sandra Piler, postali su poznati kao pobednici prvog takmičenja „Ja imam talenat“. Potom je Danijel Piler postao apsolutni pobednik Međunarodnog festivala „Dani harmonike 2012“. Posle se Pilerima gubi trag iz Srbije.

-Bila je to Danijelu Pileru dvadeset i prva diploma, ali prva koju je osvojio kao moj učenik. Imao je tek osamnaest godina kada je u septembru 2012. godine postao bečki student – izjavio je tada profesor Jovica Đorđević, sa Konzervatorijuma „Prajner“, koji je radio kao mentor i bio veliki lični uzor mladom harmonikašu.

Zahvaljujući podršci profesora Đorđevića, talentovani Pilarovi su postali žitelji Beča.

-U austrijsku prestonicu smo se preselili sa majkom Nadom, ocem Stevanom i našom najstarijom sestrom Sanelom. Lepo smo se snašli u Beču, uklopili u novo okruženje. Darko studira violinu u klasi profesora Petra Maksimovića, dok sam ja bio na Odseku za harmoniku. Svakodnevno smo vežbali po pet-šest sati – prič stidljivo Danijel Piler i otkriva da sa bratom i sestrom često svira po ulicama Beča.

Uz pomoć profesora Đorđevića mladi talentovani Pilerovi su postali veliki majstori muzike i zvuka rodnog kraja. Nastupaju širom Evrope. U Austriji i dalje imaju status nacionalnih umetnika. Početkom 2019. godine Pilerovi su kao gosti svirali i na rođendanu Aleksanderu van de Belenu, predsednika Austrije u Hofburgu. Tada je austrijski predsednik izrazio želju da Pilerovi odsviraju “Sommer presto” od Vivaldija, “Tokatu i fugu” u de-molu. Bili su presrećni zbog ove počasti.

Za Jovicu Đorđevića, profesora muzike u najboljim godinama (46), koji već šesnaest godina živi i radi u Beču, svetski stručnjaci za ozbiljnu muziku kažu da je čarobnjak harmonike. Umesto za pet, studije harmonike na Konzervatorijumu u Kijevu završio je za samo tri godine i jedini je, takođe pre roka, magistrirao na Akademiji “Petar Iljič Čajksovski” u Kijevu sa ocenom 10 plus. Jovica Đorđević je svetski rekorder, jer na harmonici dugmetari za sekundu može da odsvira čak – 17 tonova!

Jedan drugi “armonikaš” Jovica Petković, živeo je, stvarao više od tri decenije i umro u Beču 2015. godine. Iako je preživeo dva teža moždana udara, svakodnevno se družio sa svojom harmonikom, prijateljima govoreći:

-Samo me harmonika drži u životu !

Rođen je u Smederevu 1927. godine, ali je odrastao i školovao se u Sarajevu. Harmoniku je učio da svira kod harmonikaša Drage Keca. Bio je član Narodnog orkestra RTV Sarajevo.

-Svirao je Jovica Petković levom i desnom rukom solo i prve improvizacije u narodnoj muzici za Radio Sarajevo. Komponovao je i aranžirao narodne kompozicije. Svirao je desetak godina u Beogradu. Najpoznatije njegove pesme su: „Sa Igmana pogledat je lijepo“, „Neka moja duša vene“, „Dani dugi, svaki ko godina“, „Da sam ptica“, „Kada moja mladost prođe“. Uspešno je sarađivao sa pevačima Nadom Mamulom, Safetom Isovićem, Zaimom Imamovićem, Zehrom Deović. Objavio je desetak albuma sa srpskim kolima i pesmama – pričao nam je pevač Mile Bogdanović o ovom majstoru armonike, kako su ga kolege zvale.

Početkom osamdesetih godina Jovica Petković se preselio se u Beč, gde je otvorio Akademiju harmomike. Pohađali su je talentovani svirači iz Srbije, BiH, Austrije i Nemačke, koje je profesor Petković učio majstorijama. Često je sa harmonikom nastupao na Bečkoj televiziji, ali i na koncertima u srpskoj zajednici širom Austrije. Bio je dobitinik mnogih umetničkih priznanja i Smederevske povelje za životno delo.

Manuela Maja Miljković je od trenutka kada je od bake Nade i deke Živojina Miljkovića dobila pravu “dalape” harmoniku, postala svirač bez premca. Dva puta je pobeđivala na izboru najboljeg harmionikaša u Austriji i u Srbiji. Svirala je muziku zavičaja svojih roditelja, majke Jelene i oca Radiše Miljkovića iz negotinskog kraja, na bečkim proslavama koje organizuju naša crkva i naši klubovi. Danas je Maja Miljković profesor srpskog i nemačkog jezika u Beču.

Stopama slavnog majstora “armonike” Jovice Petkovića u Beč krenuo je iz Srbije i harmonikaš Ljuba Radosavljević. Odrastao i školovao se u Srbiji u kojoj je krajem osamdesetih pobedio na takmičenju “Prva harmonika Jugoslavije”. Odlazi potom u Austriju da se usavršava i gradi umetničku karijeru. Komponovao je oko 40 pesama za naše poznate pevače bivše Jugoslavije. Snimio preko 70 kola (“Čarobna harmonika”, “Majčina duša”, Šmekersko kolo”, “Milankino kolo”) u narodnom orginalnom melosu. Nastupa širom Evrope, Amerike i Austrlije sa najpoznatijim izvođačima, pevačima i zvezdama narodne muzike.

U Beču je majstor Ljuba Radosavljević 1989. godine osnovao Muzičku školu za mlade taletne, izvođače na harmonici. Kroz školu je prošlo na stotine učenika, od kojih su neki (Predrag Milić, Saša Ignjatović, Nikola Zarić, Filip Radosavljević i Dragoljub Brkić ) postali pobednici na takmičenju “Prva harmonika Srbije” u Sokobanji.

Devedesetih godina Radosavljević osniva i Muzičku agenciju za vokaliste, instrumentaliste, bendove, orkestre, za narodnu i zabavnu muziku. Početkom 21. veka Radosavljević pokreće harmonikaško takmičenje “Diaspora 2002” na kome su učestvovali izvođači iz više evropskih zemalja. U žiriju za izbor najboljih svirača na harminici bili su te godine profesor Jovica Petković, profesor Ljuba Radosavljević, magistar Jovica Radosavljević, Petar Maskimović i Angel Vangelov. Oni su odlučili da prvak u kategoriji do deset godina bude Rade Đaković, do 12 godina Dalen Trailović, do 15 godina Damian Dinučić i do osamnaest godina prvak je postao Saša Ignjatović.

Vremenom ovo takmičenje je postalo kvalifikacija za Prvu harmoniku Srbije, festivla koji se svake godine održava u Sokobanji.

Trenutno, profesor Ljuba Radosavljević radi sa tridesetak vokalnih solista i tri dueta pevača (Andreja Mladenović, Filip Cvetković, Petar Marković, Ilija Panajotović). Nastupa sa svojim orkestrom i učenicima na srpskim manifestacijama i muzičkim takmičenjima u Srbiji i Austriji.

Norveški profesor hramonike Jovan Pavlović svira od šeste godine. Završio je (1993) Srednju muzičku školu „Stanković“. Upisao studije moderene muzike i harminike na Trondhajmskom konzervatorijumu. Uz stipendiju Jugoslovensko-norveškog društva završio prvu godinu studija i potom diplomirao. Svira ozbiljnu i narodnu balkansku muziku na harmonici, a bavi se komponovanjem i improvizacijama. Njegova muzika je od kritike okarakterisana kao “world music sa snažnim uticajem jazza i balkanske muzike”. Sa suprugom, koja je Norvežanka, svira u bendu „Bengalo“, u kome su i Grci i Šveđani.

Svirao je na venčanju norveške princeze u najvećoj katedrali Nidarosdomen u Skandinaviji. Danas je profesor muzičke ritmike Balkana i džeza na Trondhajmskom konzervatorijumu. Učestvovao je na mnogim svetskim džez koncertima. Zastupao je Kraljevinu Norvešku na Svetskoj izložbi u Šangaju i na izložbi „Ekspo 2010″. Dobio je nagradu grada Trondhajma i titulu „najbolji umetnik 2010. godine“. U Beogradu je uz pomoć Ambasade kraljevine Norveške osnovao udruženje „Tuti Srbija“ i Centar za svetsku muziku. Živi u Trondhajmu.

Svetsku slavu dosegao je i Milivoje Petrović, poznatijim kao Miško Plavi, koji je jako popularna u Japanu. Bio je svirač u orkestrima “Via talas, D’Boys”,” Piloti”, EKV, koji su obeležile istoriju jugoslovenske muzike.

-Harmonika je moj prvi instrument. Još u drugom razredu osnovne škole učiteljica je uočila moj muzički dar. Zvala je roditelje i insistirala da mi kupe neki instrument i upišu u muzičku školu. No, otac, doktor agronomije, nije želeo da mu sin bude muzikant. Ipak, nakon nekog vremena i više poziva iz škole majka je uspela da ga nagovori, te je on, rodom iz sela pored Kragujevca, odabrao šta drugo – harmoniku. Nisam imao ništa protiv. Brzo sam naučio da sviram. To je svakako period koji je obeležio prvu polovinu mog života. Bila je velika privilegija putovati, upoznavati ljude i svirati po tadašnjoj divnoj i velikoj zemlji, prepunoj različitih kultura – Jugoslaviji. Onda sam otišao u svet i osvojio Japan i pola Azije – u šali govori Miško Plavi, koji je više puta držao koncerte u Beogradu.

I Petar Gojković je profesor muzike, ali u Parizu i poznati srpski patriota. Beograđanin, koji je pohađao srednju muzičku školu “Josip Stravinski”. Studirao organizacione nauke na BU, a završio Akademiju muzičke umetnosti, odsek klarinet u Novom Sadu. Svir akao harmonikaš u francuskom orkestru “Balkan Omnibus”, čiji je vođa.

Gojković je pokretač i organizator preko šest stotina kulturnih manifestacija poput Svetosavski bal, ,,Dana svetosavlja“, ,,Dana Srbije i srpske kulture u Parizu“, ,,Festivala dečjeg stvaralaštva“. Osnovao je i Srpski radio dijaspore, preko kog širi srpsku pesmu i igru po Francuskoj i Parizu.

Jovan Pović, mladi harmonikaš iz Kule, koji živi u Austriji, pokrenuo je sa svojom porodicom patriotsku fejsbuk-stranicu „Unapredimo kulturu“, kojom se pozivaju ljudi iz naše zemlje i inostranstva da pomažu rad kulturnih institucija i održavanje kulturnih manifestacija. Inače, Pović svira harmoniku u internacionalnom ansamblu “Distrigo”.

Kako novinari pišu, dok u Srbiji za virtuoza Petra Marića znaju samo oni koji se muzikom profesionalno bave, njegov vanserijski talenat i scenska dominacija pune dvorane širom sveta. Postigao je značajne uspehe, promoviše srpska kola, svira popularnu klasičnu i varijete muziku, a poznat je i po tome što je prvi uneo klasičnu harmoniku u Kenedi centar u Vašingtonu.

Harmonikaša Marića prihvatila je publika od Havaja do Južne Koreje, u SAD, Australiji, na Novom Zelandu. Oobožavaju ga na severu Evrope, u Finskoj, Norveškoj, ali i u zemljama u kojima ovaj instrument ima dugu tradiciju – u Francuskoj i Italiji.

-Izvođenje narodne muzike na harmonici je nešto po čemu smo prepoznatljivi širom sveta. Harmonika ima neku drugu vrstu kulture izvođenja i jako često se nađem pred hiljadama ljudi u teatrima, velikim salama, na stadionima – kaže maestro Petar Marić.

U susednoj Mađarskoj harmonikom se proslavio Uroš Dimitrović, šef orkestra “Selo”. On je jedan od glavnih organizatora trodnedvnog seminara za harmonikaše sa ciljem da instrumentalisti u Mađarskoj, koji žele da sviraju pravilno, to postignu uz stručnu pomoć proslavljenih srpskih virtuoza na “armoniki”.

Koliko su srpski harmonikaši cenjeni u svetu govori i činjenica da se Vlada Veselinović, harmonikaš i kompozitor, poreklom iz Pirota, našao se u Svetskoj enciklopediji najboljih harmonikaša današnjice. Enciklopedija je izdata u Njujorku. Ova enciklopedija, inače, sadrži kompletnu biografiju Veselinovića za koga se kaže da je autor mnogih notnih i stručnih zapisa o harmonici i da je do sada objavio 13 raznih zbirki, a najznačajnija je „Škola narodne muzike za harmoniku“.

Maestro na harmonici, kako nazivaju Dejana Jovanovića u Nemačkoj, spaja romski melos sa filmskim džezerskim harmonskim tokovima, uz koketiranje sa simfonijskim bojama modernog doba

-Za laike sve zvuči kao balkanska muzika. Ali kada proniknete u nju, videćete koliko je drugačija. U mom rodnom Obrenovcu zvuči drugačije nego u petsto kilometara udaljenoj Rumuniji – kaže četrdesetdvogodišnji harmonikaš Dejan Jovanović.

Tako je učenik Muzičke škole „Kornelije Stanković” u Beogradu, osećajući da je harmonika instrument njegovog života, dospeo do prestižne nemačke muzičke akademije „Hanc Ajsler” i nastupao u koncertnim dvoranama Moskve, Londona, Singapura, Holandije, Francuske i Nemačke?

Krajem devedesetih prošlog veka Jovanović je dobio poziv da ode u Berlin. Dobar prijatelj Rajko Đurić pozvao ga je u letnju školu za Rome 1998. godine. U proleće 1999. položio je prijemni ispit na berlinskoj Akademiji muzike „Hans Ajsler” za klasičnu harmoniku. Nedelju dana pre polaganja ispita, ušao je u Nemačku s vizom.

U Berlinu je otvorio školu za harmoniku u koju dolaze klinci, studenti, ali i profesionalni muzičari, čak i profesori koji žele da proniknu u tajnu različitih balkanskih stilova. Komponovao je muziku za film „Marija”, režisera Mihaela Koha 2015. godine, zatim za predstavu „Džipsis” o životu Roma u nemačkom teatru, kako bi ljudi više upoznali romsku kulturu i razbili stereotipe o njima.

Pisao je Dejan Jovanović i muziku za predstavu „Dete na listi”, koja opisuje užase iz vremena Drugog svetskog rata i nacističkog logora smrti Aušvic.

Kako na mladima svet ostaje, tako i naši mladi umetnici na harmonici idu putevima međunarodne slave. Dejana Radanović, student harmonike u klasi prof. doc. Nikole Pekovića, osvojila je Prvo mesto na jednom od najprestižnijih takmičenja harmonike u svetu “Svetski trofej” održan 17. novembra 2018. godine u Viktoriji, Kanada. A Aleksandar Ranković, virtuoz na harmonici iz Vinče kod Topole, osvojio je prvo mesto na prestižnom svetskom harmonikaškom takmičenju PIF.

Naslovna fotografija: Braća Piler svirrali su predsedniku Austrije Aleksanderu van de Belenu