Чета јунака изгинула у Старом Селу
У априлу 1941. године, када су нацистичке хорде кидисале на Краљевину Југославију, њена војска, растрзана унутрашњим друштвеним противречностима, а посебно издајом Хрвата, муслимана и Мађара је пружила слаб отпор агресору.
Али било је и случајева да су официри и војници Војске Краљевине Југославије непријатељу пружили снажан отпор, уз огромно самопожртвовање. Један такав случај догодио се у Старом Селу код Велике Плане, када је у покушају да заустави надирање швапске механизоване колоне изгинуло 70 официра и војника 18. пешадсијског пука.
Њима су се становници Старог Села достојно одужили. Прво су од заборава сачували њихова имена. А онда су им 1982. године подигли споменик. У последњих неколико година, како су одговорност за вођење општине преузели кадрови Српске напредне странке, сваке године, 13. априла, на годишњицу битке, делегације Општине и Савета МЗ Старо Село посећују спомен обележје, полажу цвеће и пригодним беседама подсећају на јунаке из 1941. године.
Споменик је подигнут у знак сећања на 70 официра и војника 18. пешадијског пука, који су извршавајући наређење отаџбине дали живот, покушавајући да у рејону Старог Села зауставе напредовање окупаторске војске Хитлерове Немачке кроз долину Велике Мораве, према Нишу.
Мало је примера да је у априлу 1941. године швапским хордама пружен такав отпор, о чијој жестини најбоље говори огроман број погинулих, међу којима и двојица високих официра: пешадијски мајор Ђорђе Тодоровић (35) и капетан друге класе Љубомир Иванчевић.
У строју који је показао бесмртно јунаштво и патриотизам заједнички су пали Срби, Хрвати, муслимани и Мађари. Велики број погинулих муслимана и Хрвата заслужује посебну пажњу кад се има у виду чињеница да су тих дана припадници та два народа масовно дезертирали и одбијали да бране Краљевину Југославију.
Од 70 погинулих највише је припадника Тузланског одреда, из тог босанског града и његове шире околине.
Њихове године говоре да је тог дана крај Велике Мораве покошена младост тузланског краја. Највише погинулих из тог дела БиХ било је рођено од 1913. до 1918. година. Кад су погинули имали су од 23 до 28 година.
Најстарији војник који је овде положио живот за одбрану отаџбине имао је 39 а најмлађи 21 годину.
Спомен обележје, које се налази на православном гробљу у Старом Селу, тик поред железничке пруге Београд –Скопље, се састоји из три дела: централног споменика са православним крстом, који су 4.јула 1982. подигли мештани Старог Села, споменика мајору Тодоровићу, који је подигла његова породица и споменика нареднику-ђаку Предрагу Сумбуловићу.
На предњој страни главног споменика исписана су имена погинулих. Њих 58, док идентитет 12 војника није утврђен. Са задње стране споменика постављена је мермерна плоча на коју су уклесани стихови Петра Петровића Његоша:
Поколење за пјесму створено
Виле ће се грабит у вјекове
Да вам вијенце достојне исплету
Са бочне стране споменика, окренуте према северу, исписан је текст који уствари исказује суштину и величину жртве Тузлака и њихове сабраће из Домаљевца, Сталаћа, Бечеја, Земуна, Смедеревске Паланке, Београда, Руме, Алексинца, Сремске Митровице и Шетиња:
– 13.04.1941. пред немачком силом клону армија а усправи се једна чета и за слободу Југославије уђе у историју.
На првој мермерној плочи уклесана су ова имена из Округа тузланског:
Тодоровић Ђорђе 1906.
Ристић П. Коста 1916.
Фрањић
Марјановић
Фрање Филип 1914.
Абдулаховић Шахбез 1913.
Дервишевић Мустафа 1916.
Јерковић А. Илија 1915.
Парашиковић Ђуро
Новаковић Пантелија 1914.
Хаљић И. Марко 1912.
Чокић С. Стјепан 1915.
Марковић Ж. Милан 1913.
Кљајић Иво 1914.
Нертић Перо 1913.
Андрејић М. Павао 1913.
Батић М. Јосип 1914.
Другу мермерну плочу красе имена и година рођења ових јунака из Округа тузланског :
Иванчевић Љубомир
Камедаш П. Бата 1914.
Марковић С. Вићо 1914.
Јосифовић Јаков 1913.
Видовић М. Милан 1917.
Пајић П. Недељко 1914.
Недић П. Ђуро 1913.
Драгићевић Ђуро 1913.
Матановић М. Грго 1913.
Криштић М. Илија 1914.
Хилвија Кочо
Марковић Л. Милан 1916.
Симетовић Г. Петар 1914.
Петровић Г. Петар 1917.
Гуцић А. Марко 1917.
Талетовић А. Адем
На трећој плочи уклесана су следећа имена:
Зумбуловић Предраг, наредник ђак из Београда.
Душановић М. Крста 1908.
Деветаковић М. Милан 1909.
Мијаиловић Л. Тихомир 1916.
Јанковић М. Ратко 1915.
Настић П. Драгутин 1907.
Лазић А. Милорад 1918.
Пауновић С. Живко 1914.
Левчер И. Стефан 1908.
Стојковић Д. Михаило
Пантелић Михаило
Ритко Ф. Јосип, Земун, 1913.
Гулаш Ђорђе, Велики Бечеј
Утвар А. Нитон, С. Бечеј, 1916.
Вучиновић Драгољуб, стар 29 година
Шнајдер Андрија, Рума, 1906.
Четврта плоча саджи следећа имена и податке:
Дојчиновић Слободан, наредник ђак из Београда
Јанковић Миливоје, Смедеревска Паланка
Стевановић С. Ранисав 1908.
Стефановић М. Радисав 1913.
Михајлловић Милутин, Алексинац, 1908.
Туцаковић М. Смајо, Сталаћ, 1919.
Радуловић М. Душан, Шетињ, 1902.
Здравковић Н. Стојан, срез Митровачки
Ђокић В. Васкрсије, Домаљевац, 1917.
и 12 непознатих војника.
4.јул 1982. год. грађани Старог Села
Вечна им слава а мештанима Старог Села, који су четрдесет година од заборава чували и сачували имена већине припадника јуначке чете, да би им онда 1982. године подигли споменик, велико хвала.
