Смедеревска Паланка на путу брзог опоравка

За само четири године стање у Смедеревској Паланци се побољшало толико да су грађани ове општине помало већ почели да заборављају ружну стварност са којом су живели годинама, а коју им је „обезбедила“ власт ДС и СПС: вишегодишња блокада рачуна општине и већине јавних предузећа због милионских дуговања, улице без уличнe расвете, депоније смећа око контејнера, вишегодишње свакодневне рестрикције воде и безнађе хиљада Паланчана, због немогућности да нађу било какав посао.

До пре четири године, Смедеревска Паланка је и фигуративно и буквално била црна рупа на карти Србије. Кажемо и буквално, зато што град није имао уличну расвету. Био је у мраку. Замислите град од 25.000 становника, у 21. веку, у којем не ради улична расвета.

Кад падне мрак, била је угрожена безбедност и возача и пешака. Па су људи избегавали да ноћу излазе а посебно су страховали родитељи омладине која је увече излазила у кафиће и друга места окупљања.

Годинама је општински рачун био у блокади. И, као последица те чињенице, у блокади су били и рачуни јавних предузећа и установа.  Општина је дуговала  више од три милијарде динара. По тадашњем курсу око 24 милиона евра.

То су тадашња три годишња буџета Смедеревске Паланке.

-Ту и тамо појаве се неки проблеми али их, захваљујући великом разумевању председника и Владе Србије, решавамо у ходу, тако да грађани више не трпе због глупости и неодговорности оних политичара који су од Паланке објективно били направили црну рупу Србије – каже Никола Вучен (на слици лео), председник општине.

Осим што није имао улично светло, град није имао ни довољне количине пијаће воду, па су грађани годинама кубурили са вишесатним рестрикцијама. У појединим дијеловима града воде није било и по четрнаест сати дневно.

Само за струју локална самоуправа је дуговала невероватних 1.200.000 динара, више од 10 милиона евра, од чега је дуг предзећа „Водовод“ био 700 милиона динара. Оно се, нажалост, још увек није опоравило од суноврата у који је доведено.

Откако је одговорност за вођење општине преузела СНС, Паланка као и сав нормалан свет има уличну расвету. Водовод је некад испоручивао само 45 литара воде у секунди. Сада их испоручује више од 200, па град има нормално снабдевање водом. Изграђени су неки нови бунари са извориштима, други су очичћени и сређени.

Улице и путеви су били рупа до рупе, закрпа до закрпе. Да ли кренули према Смедереву, Младеновцу, Тополи, Великој Плани или неком паланачком селу. Пут до Велике Плане, преко које Паланка излази на ауто-пут Београд-Ниш, био је у очајном стању. Неко је објавио да је на 12.000 метара пута избројано 4.000 рупа и закрпа.

Захваљујући Влади Србије, која је за то издвојила 5 милиона евра, пут Плана-Паланка је потпуно реконструисан. Први пут после пола века. Сад је то модерна саобраћајница.

Потпуно, из темеља, реконструисана је главна градска улица, која је уједно и главна саобраћајница кроз Смедеревску Паланку, од улаза из Плане до излаза према Младеновцу и скретања за Азању. Та саобраћајница сада изгледа као са разгледнице.

Слику квари само неколико стотина противавионских топова које је досовска власт пре 15 година паркирала у касарни поред пута и које је појела корозија.

-Још око седам милиона евра држава је уложила је у реконструкцију главне саобраћајнице кроз град, од војне касарне до скретања за Азању и осталих саобраћајница. Реконструисано је седам километара пута према Тополи, 18 км пута у Кусадку, пут између Кусадка и Азање у дужини од седам километара, по три и по км пута за Церовац и Водице. На три и по километра реконструисане главне градске саобраћајнице замењена је водоводна и канализациона мрежа – истиче председник општине Никола Вучен.

Пре само две године локација Губераш, на граници између Паланке и Плане, био је утрина зарасла у коров. Данас на том месту ради модерна фабрика, корејанске компаније Кјунгшин кејбл, површине 20.000 квадратних метара, која производи каблове за електричне инсталације у аутомобилима. Вредност пројекта је око 20 милиона евра.

У фабрици тренутно ради око 500 радника. На радост Паланчанки али и присталица ових феминистичких покрета, који би да Србија буде земља у којој најмања права имају Срби и мушкарци, пет четвртина запослених су жене.

Спортским речником речено, Смедеревска Паланка је победила – беду. Паланчани истичу да највеће заслуге за ову тимску победу припадају тројици играча: Александру Вучићу, Бранку Маловићу и Николи Вучену.

Председнику Србије зато што је довео корејску фабрику, дао налог Влади Србије да реконструиште пут до Плане и  главну саобраћајницу кроз Паланку и што је, како кажу у овој општини, био ту да помогне увек кад је помоћ била потребна.

Маловић зато што је, као Вучићев сарадник задужен за Подунавски округ, селектовао тим који успешно води општину, на челу са Николом Вученом и својим ауторитетом прекинуо праксу међусобних отворених сукоба, како унутар СНС тако и између владајућих политичких странака, који су Паланку карактерисали годинама и били узрок сталне политичке нестабилности у општини.

Никола Вучен, којег је управо Маловић  и предложио за првог човека Паланке, за сад се показао као једно од бољих кадровских решења СНС на месту председника општине у овом делу Србије.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.