Школи у Нишу име хероја др Миодрага Лазића

Колектив Медицинске школе је на седници Наставничког већа, одржаној 22. 6. 2020. године, једногласно прихватио иницијативу директора школе Мирослава Савића да школа понесе име др Миодрага Лазића, примаријуса, хирурга, ратног хирурга, директора Ургентног центра у Нишу, али пре свега великог човека, који је живео Хипократову заклетву и људски живот чувао као светињу, пише Српска историја.

Ову одлуку једногласно су подржали Савет родитеља, Ученички парламент и Школска управа Ниша, а благослов је добијен од Епархије нишке и Његовог преосвештенства владике нишког Арсенија.

Најпунији период свог радног века наш др Лаза, како су га сви звали, остварио је у Нишу, у Војној болници у Клиничком центру Ниш. У Медицинској школи је предавао предмет хирургија од 1988. године, све до одласка на ратиште, као хирург добровољац. Својим личним примером он је генерацијама ђака показао шта значи бити посвећен и предан лекарском позиву, шта је смисао „стављања свог живота у службу хуманости“, колико је важно бити стручан и професионалан као лекар, али и као предавач и ментор генерацијама ђака и студената.

Како нам преноси директор Савић, ова образовна и васпитна установа, тежи ка таквим моралним и професионалним врлинама.

-У нашој школи ми радимо са изузетно свестраним и паметним младим људима. Они се код нас први пут срећу са здравством и медицином, школују за један изузетно хуман и одговоран позив, суштина тог позива је помоћ другим људима. Њихови хероји и идоли морају бити историјски ближи стварном свету у коме они живе. А доктор Миодраг Лазић је херој нашег времена, нашег поднебља и наше нације, каже директор Медицинске школе Мирослав Савић.

Национална, херојска и патриотска димензија др Миодрага Лазића такође је врлина која се мора неговати, памтити и истицати како бисмо ојачали свој национални идентитет са свешћу да родољубље није само мит, већ однос према неповредивости људских живота. У тешким ратним условима, као добровољац, у периоду од 1991. до 1996. године, радио је у ратним болницама на територији Републике Српске и Републике Српске Крајине, често на самој линији фронта, како би оперисао што брже и ефикасније и што више људи спасио, борећи се за сваки живот, без разлике, како се и Хипократовом заклетвом задојио. Није устукнуо. Остао је да помаже и лечи свој народ, да са унесрећенима дели патњу и трагедију српског страдања. Његов објављени аутобиографски „Дневник ратног хирурга“ мучна је слика бесмисла убијања.

За херојске подвиге и заслуге одликован је Орденом Светог Саве, одликовао га је Његова светост патријарх Павле, затим га је председник Републике Српске одликовао Орденом крста милосрђа, а постхумно Епархија нишка одликује га Орденом светог Романа. Добитник је и других признања и награда.

Његова смрт, у време пандемије, када је до последњег часа био уз своје колеге и пацијенте, апотеоза је Хипократове заклетве: „Моје колеге ће бити браћа“. Није устукнуо ни тада. Овај чин повезаности и несебичног давања у професионалном раду део је наставног процеса и кодекс понашања сваког здравственог радника и ученика које за такав задатак обучавамо.

Матуранти Медицинске школе су у својим матурским радовима, и не знајући за иницијативу, одушевљено писали о лику делу др Миодрага Лазића у теми Подвиг једног медицинског радника. Грађани Ниша и читавог балканског региона су га са сузама испратили на вечно почивалиште. Хероји не умиру никад, а млади људи треба да одрастају, уче и сазревају уз здраве, часне и поштене узоре.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.