Покајница српски симбол злочина и покајања
Велика Плана је широј јавности позната по Радовању, манастиру Копорин, етно-селу Моравски конаци и зградом најстарије српске сеоске основне школе јужно од Саве, која се налази у Крњеву али највише људи је за ово поморавско место чуло по манастиру Покајница.
Једној од најпознатијих цркви брвнара на просторима где живи српски народ. Широм Србије и БиХ постоје и лепше црквице саграђене од дрвета али се плањанска од њих издваја по својој историји, посебно по разлозима због којих је подигнута и по поруци коју шаље.
Покајница је одавно прерасла локалне поморавско-шумадијске оквире и постала замршена и поучна српска прича о злочину и покајању.
Када је 1991. године Жељко Ражнатовић Аркан окупио прве добровољце, спремне да са пушком у руци бране српски народ на Кордуну и Банији, у Лици, Западној Славонији, Источној Славонији и Далмацији, није случајно што их је довео баш у Покајницу, да у њој положе заклетву.
Светиња се налази у атару Старог Села, на пола пута између Велике Плане и Радовања.
Цркву је 1818. године подигао кнез смедеревске нахије Вујица Вулићевић.
До јуна 1817. народни старешина, војвода и један од војсковођа Првог српског устанка, а од кобне радовањске ноћи само издајник и убица свог кума Карађорђа Петровића. Вожда Првог српског устанка. Једне од највећих и најзаслужнијих личности у српској историји.
Црква је подигнута уз сагласност, а неки извори из тог времена тврде, и уз финансијску помоћ налогодавца најчевенијег српског злочина и кумоубиства Милоша Обреновића и његове супруге Љубице.
О години изградње цркве, која је посвећена преносу моштију Светог Николе, сведочи запис на икони Светог Ђорђа, као и година урезана у брвно, лево од улаза у цркву: „сие церков огради господар Вуица за помен 1818.“
Нема доказа да је Вулићевић цркву подигао због гриже савести али народно предање је одлучило да јесте. Па је црква добила име Покајница.
Остаје неразјашњено и зашто црква није подигнута у Радовањском лугу, на месту на којем је Карађорђе убијен, већ пет километара даље, надомак Велике Плане. Вероватно се уочи или после убиства на том месту догодило нешто значајно, чим га је несрећник који је одлучио да буде ктитор изабрао за своју светињу.
Заувек ће остати неразмршено и то да ли је Вулићевић цркву саградио сопственим средствима или новцем који је пронађен код убијеног вође Првог српског устанка. Наиме, неспорна чињеница јесте да је он у Србију дошао са значајном количином дуката, који су му требали за подизање планираног устанка против Турака. То благо је завршило код кнеза Милоша. Остаће тајна да ли су Вулићевић и остали непосредни учесници злочина у Радовањском лугу пре предаје блага наручиоцу убиства део присвојили за себе.
Светиња је данас женски манастир који осим историјом настанка и поруком плени и лепотом конака и порте, која од раног пролећа изгледа као цветна башта.
Пре неколико година, заједничким средствима и напором светиње, Епархије пожаревачке и неколико локалних успешних бизнисмена, око манастирског имања подигнута је лепа ограда од камена и кованог гвожђа.
Десетак метара испод манастирског имања, у сени столетне шуме, налази се мањи извор, који никад не пресушује и на који радо свраћају путници који пролазе оближњом саобраћаницом.
Педесетак метара од светиње налази се леп хотел „Плана“ са више десетина кревета. До пре неколико година хотел је био напуштен и опустошен, али је пре три године почела обнова која се приводи крају.