Orden Veri za hrabrost za pola veka braka

Vera i Sreten Divljaković, koji su davne 1979. otvorili kafanu „Mačkov kamen“ na vrhu Jagodnje iznad Krupnja, proslavili su danas 50 godina braka. Na svoju „zlatnu svadbu“ pozvali su više od stotinu zvanica, među kojima su bili i njihovi sinovi Goran, Branko i Zoran, njihove snaje, njihovi unučići…

Radio Krupanj je sve vreme emitovao pesme naručene za njihov jubilej, među kojima je prisutne najviše ganuo hit „Voli me danas više nego juče; a manje no sutra; i sve tako redom. Nek ljubavi ostane u tebi; da me voliš i sa kosom sedom“.

Jednog trenutka Sreten je ustao i zamolio goste za malo pažnje da bi uručio svojoj Veri poklon-iznenađenje – zlatan lančić sa priveskom u obliku srca na koji je ugravirao sa prednje strane: „Orden Veri za hrabrost“ i broj 50, a sa zadnje svoje ime.

Vera i Sreten su se sreli pre pedeset godina nedaleko od mesta gde se danas uzdiže njihova kafana. Slučaj je hteo da je Sreten, koji je tada imao 24 godine, došao kao električar u komšiluk Verine rodne kuće. Vera, koja je tada imala nepunih 18 godina, bila je zadužena da mu da ključ od strujomera.

Prošlo je samo petnaest dana od prvog susreta do časa kada su Vera i Sreten odlučili da žive zajedno. Bilo je to 15. septembra 1973. godine. Venčali su se iste godine u decembru i od tada su, kako bračni zavet nalaže, zajedno u dobru i zlu…

Tekst: Branislava Mićić (preuzeto sa Fejsbuka)