Srbi u Čikagu podigli velelepni hram i sportsko-kulturni centar

Radosna vest za sve Srbe u Čikagu i celoj Americi… Dobili smo novi duhovni hram – crkvu Svetog Nikole! I to kakav hram! Osim prelepe svetinje, na imanju u Lyonsu (IL) se nalaze i sportska dvorana, velika svečana sala, zgrada gimnazije sa učionicama i velikom kuhinjom i trpezarijom, stambeni objekat sa nekoliko stanova i veliki parking za preko 180 vozila.

Otac Nemanja Tešić, paroh naše najbrže rastuće pravoslavne parohije u SAD (i glavni junak nekih naših ranijih priča koje možete pročitati ovde), koja je dosad obitavala u susednom Brukfildu, kaže da je srećan i ponosan što će svoje vernike ubuduće dočekivati u novom hramu…

-Teško je naći reči sa kojima bi se opisala radost i zahvalnost onima koji su pomogli da naša parohija dobije novu crkvu. I ne samo crkvu, već i sve ovo što vidite oko nje. Konačno ćemo imati mesta da primimo pod naše svodove sve veći broj ljudi koji naseljavaju ovaj deo Čikaga. Srpska zejednica na ovim prostorima je zaslužila da ima jedan ovakav duhovni, ali i kulturni, sportski centar, ističe otac Nemanja dok ponosno otvara vrata nove, doskora katoličke crkve, koja, što je zanimljivo i neuobičajeno, ima oltar okrenut po pravoslavnim kanonima, ka Istoku.

Otac Nemanja to smatra dobrim znakom i dodaje da su crkva i imanje kupljeni pod odličnim uslovima, daleko ispod tržišne cene, ali da je sada potrebna pomoć da bi se hram osposobio za bogosluženja, a objekti renovirali i priveli nameni.

-Imamo veliku priliku da stvorimo jedan centar gde bi se okupljala i družila naša deca i omladina, gde bi učili o srpskoj pravoslavnoj veri, kulturi i tradiciji – na srpskom jeziku. Ali i mesto koje bi svojim sadržajima okupljalo sve generacije. U planu je pokretanje vrtića, osnovne i muzičke škole, sportskih klubova, dramske i slikarske sekcije, hora i folklora. Svečana sala pruža odlične uslove za održavanje koncerata, pozorišnih predstava, filmskih projekcija i proslava svih vrsta, nabraja sveštenik, inače otac šestoro dece, pet ćerki i jednog sina (od 3 do 13 godina), pa dodaje:

-Pozivam naše parohijane i sve ljude dobre volje da postanu donatori ovog, verujemo, značajnog projekta kojim ćemo se jednog dana, a taj dan nije daleko, svi ponositi. Svako, naravno, na svoj način. Na platformi Go Fund Me je juče, prvog dana, prikupljeno preko 80.000 dolara (novac možete uplatiti ovde), a apelujemo i na naše građevinske firme, ljude koji rade struju, vodoinstalacije, enterijere, farbanje i dr. da nam se pridruže i doprinesu da ova naša crkva zaživi, sa svim pratećim sadržajima.

Kako ističe, prvi zadatak bićeosposobljavanje crkve. Potrebno je da se obnovi pod i da se ona preuredi u skladu sa pravoslavnim kanonima…

-Već smo naručili ikonostas, oltar i druge bogoslužbene stvari iz Grčke, gde su najkvalitetnije i najjeftinije, očekujemo da stignu krajem juna ili početkom jula. U međuvremenu, u zavisnosti od novca kojim budemo raspolagali, počećemo da radimo i freske. Ono što nećemo menjati jesu jako lepi i vredni vitraži, koji, iako rađeni u baroknom stilu, mislimo da će se sjajno uklopiti sa pravoslavnim freskama. Uporedo sa tim, sređujemo i salu u zgradi Gimnazije, koja se naslanja na crkvu, gde ćemo organizovati nedeljne ručkove i okupljanja. U drugom delu iste zgrade sredićemo višenamenske učionice za školu koju pokrećemo. Svesni da u ovom trenutku svi naši parohijani još nisu stali na noge, obezbedićemo da nastava za jedan deo dece bude besplatna. Cilj je da se sva naša deca obrazuju, bez obzira na materijalno stanje, naglašava otac Nemanja, paroh crkve Svetog Nikole.

-Sportska sala je u dobrom stanju i već je koristimo, imamo i termine za izdavanje (svi zainteresovani se mogu javiti na telefon (704)425-3037). U planu je osnivanje klubova, prvo košarkaškog, mada je sala projektovana i za druge sportove, poput malog fudbala, odbojke, rukometa, gimnastike…Planiramo, takođe, da na spratu sportske dvorane napravimo lepo opremljenu igraonicu za najmlađe, sa klubom za roditelje, koji bi kroz stakleni zid mogli da prate treninge i aktivnosti njihove starije dece.

Posle ovoga, kako kaže, dolazi na red velika svečana sala – Auditorium, sa velikom binom adekvatnom za čitav niz kulturnih dešavanja…

–U drugom delu iste zgrade bi opremili jedno obdanište. U našoj lokalnoj zajednici postoji velika potreba za ustanovom u kojoj bi se brinuli o deci predškolskog uzrasta. Ovde živi puno mladih ljudi koji, fala Bogu, imaju mnogo dece. Slušajući njihove želje, odlučili smo da im priuštimo ono što im nedostaje. Mesto gde će deca odrastati, učiti o veri, tradiciji, savladati jezik, koji smo dužni da sačuvamo, iako se nalazimo daleko od otadžbine. Sa druge strane, roditelji će imati više vremena da se posvete poslu, kako bi toj deci mogli da obezbede bolju budućnost.

Sa time bi, ističe, zaokružili projekat Duhovnog, sportskog i kulturnog centra srpske zajednice u Čikagu.

Po nekim najavama, postoji mogućnost da bi u ovaj kompleks mogla biti prebačena i Bogoslovija, koja je trenutno smeštena u manastiru Nova Gračanica.

-To ne zavisi puno od nas. Ali ukoliko bi takav blagoslov dobili od crkvene jerarhije bili bismo radi da ovde prihvatimo i studente i profesore Bogoslovije, jer imamo prostora i mogućnosti za sve. Ako neko u crkvi tako bude procenio, mi ćemo dati sve od sebe da to poslušanje ispunimo na najbolji mogući način. Mi svakako pokrećemo obrazovni sistem, od obdaništa, preko predškolskog, pa dalje kroz osnovno obrazovanje, a tu bi se našlo mesta i za Teološki fakultet.

On ističe da naš narod u Americi ima poverenja u Srpsku pravoslavnu crkvu jer se do sada pokazala kao veran čuvar svega onoga u šta je srpska zajednica ulagala.

-Crkva ništa nije raskućila, nijedan objekat nije prodat, nijedno parče zemlje, a dosta stvari je obnovljeno i prošireno. Ljudi to pamte i znaju. Kada smo nedavno pozvali parohijane da za vikend dođu i pomognu da očistimo crkvu i zgrade u kojima je ostalo dosta đubreta, odazvalo se mnogo njih, tako da smo za dan očistili sve objekte. To uzajamno poverenje crkve i vernika je najvažnija stvar, a mi smo Bogu zahvalni da to imamo, kaže naš sagovornik.

Na pitanje šta je primarni cilj parohije na čijem je čelu, otac Nemanja Tešić podvlači:

-Želja nam je da ljudima pomognemo da ostanu duhovno, samim tim i mentalno zdravi. Nije važno da li će crkva stalno biti puna, mada ćemo se mi truditi da tako bude, već da svi oni koju u nju dođu nađu ono po šta su došli. Mir, spokoj, volju, samopouzdanje… Mi smo tu da pomognemo onima kojima pomoć treba, da vratimo na put one koji su skrenuli sa njega, konstatuje, pa nastavlja:

-U tom smislu fokus će biti na deci. Potrudićemo se da im ponudimo sve što im treba, od dana dolaska na svet, preko sticanja osnovnih znanja, pa nadalje, u skladu sa njihovim željama i interesovanjima, kako duhovnim, tako i obrazovnim. Cilj je da ih vaspitamo u pravoslavnom duhu, a onda kroz taj duh da ih osposobimo u skladu sa američkim, ali i našim sistemom obrazovanja.

-Sport je takođe jedna od važnih stvari, na kojoj ćemo insistirati. To je pravo mesto da se razvija mladi duh i pravoslavni principi, naročito u kolektivnim sportovima. Na veru, koja je, pokazalo se u Americi, ključna za očuvanje identiteta, kalemićemo sabornost kroz druženje i zajedničke aktivnosti, u kojima će deca uvek biti deo nekog tima i grupe.

U planu je i osnivanje Muzička škole, a za početak poslužiće šest klavira i drugih instrumenata koje su ostavili prethodni vlasnici crkve.

–Imamo ideju i da pokrenemo dramsku sekciju, kao i druge programe koji mogu da oplemene našu decu, da kroz njih steknu neko znanje i iskustvo ili razviju svoje talente i sposobnosti. Sve što će im kasnije pomoći u nastavku školovanja i života. Podsetiću, mnogi koledži u SAD traže ili blagonaklono gledaju na potvrde da su deca koja konkurišu za njihove stipendije prethodno pripadala nekoj crkvenoj zajednici ili školi.

On kaže da će voditi računa i o katoličkim vernicima iz okoline koji su do sada dolazili i molili se u crkvi…

–Njima će biti otvorena vrata našeg hrama, gde će i dalje moći da se mole Bogu. U tom duhu smo planirali i da zadržimo vitraže i neke druge stvari na koje su oni navikli, a koje nama ne smetaju, ne želeći da povredimo osećanja naše braće i sestara hrišćana koji su bili parohijani crkve Svetog Hjua, kako se ona do sada zvala. Naravno, imamo poštovanje i prema ljudima iz katoličke crkve, koji su bili više nego korektni prilikom prodaje crkve, završava u hrišćanskom duhu ovaj razgovor otac Nemanja Tešić.

A mi iskreno verujemo da će pod njegovom upravom novi Crkveno-kulturni centar Sveti Nikola u Lajonsu biti više nego dobra zamena, a vrlo brzo i prevazići značaj Srpske kuće, koja je decenijama bila jedina srpska kulturna institucija u ovom delu Amerike, a koju smo izgubili zbog nebrige i nemorala onih koji su je vodili, ugasili i na kraju prodali.

Crkva za dobro svih nas

Otac Nemanja Tešić naglašava da najveće zasluge za kupovinu nove crkve i kompleksa oko nje pripada Radetu Dobrašinoviću, vlasniku kompanije MGR Freight i uspešnom srpskom privredniku iz Čikaga, poreklom iz Berana u Crnoj Gori. Crkve u Americi inače dobijaju vrlo nepovoljne kredite za finansiranje kupovine crkava, tako da je Dobrašinovićeva pomoć ovde bila od ključnog značaja.

–Meni je bila čast i zadovoljstvo da sam mogao da pomognem Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ocu Nemanji, koji se pokazao kao pravi duhovnik i pastir, te za kratko vreme aktivnostima koje organizuje uspeo oko sebe da okupi mnogo ljudi, naročito mladih, na čemu mu treba odati priznanje. Nadam se da će mu nova crkva i sve što joj pripada pružiti priliku da očuva našu veru, tradiciju i jezik među onima koji su nam najvažniji, decom, skromno će Rade Dobrašinović, koji ne želi mnogo da govori o svom zadužbinarskom radu.

Stara crkva Svetog Nikole, locirana u Brukfildu, još uvek radi, i služiće sve dok nova crkva ne bude osposobljena za rad.

-Za sada nemamo nameru da je prodajemo. U njenom okruženju imamo nekoliko stambenih objekata koje iznajmljujemo. Čim vladika blagoslovi novu crkvu, preselićemo u nju bogosluženje iz stare. Plan je da tamo ostavimo malu kapelicu, gde bi ljudi koji žive u blizini, a ima ih dosta, mogli da svrate i pomole se Bogu, upale sveću. Možda napravimo i jedan parkić za decu, videćemo, kaže otac Nemanja.

Izvor: Serbian times/Tekst i foto: Antonije Kovačević