Брижни чувар српског идентитета

Ин Момориам – Драгомир Антонић (1948 – 2020)

Ово несрећно тровање које називају вирусом однело је још једног великог националног прегаоца Србадије. Када неко оде, углавном жалимо што се дуго нисмо видели са њим.

На свом „Саборнику“ објавио сам 16. октобра Драгомиров текст „Замлата сам тим се дичим“. Тим поводом истог дана послао сам му мејл следеће садржине: „Драги Драгомире, публиковах Ваш последњи текст из Печата на мом Саборнику, уз мој кратак увод…

Срдачан поздрав, надам се да ћемо се видети пре нових утамничења, нисмо дуго…“

На жалост, до тог виђења није дошло, мојом кривицом и презаузетошћу. Слаба је утеха што му је мој пријатељ, лекар у КБЦ Бежанијска коса, неколико дана пред смрт пренео поздрав и жељу за брзим опоравком.

Било је у нашем савременом друштву и вештијих пера, али је тешко наћи некога ко је са толико љубави писао о својој земљи и свом народу. Ко је још у свакој својој колумни позивао да се молимо за србске хероје, призивао да помогнемо Србима који живе на Косову и Метохији, призивао да чувамо Републику Српску? И завршавао оптимистички – „Све ће добро бити. Догодине у Призрену!“ У сваком свом тексту Драгомир као да је показивао да он живи Шантићевим речима – мене све ране мога рода боле…

Драгомир је свим својим србским бићем схватао да је србско светосавље тип цивилизације који се суштински разликује од Западне (условно речено романо-германске или католичко протестанске) цивилизације. Не само што традиције државности нису исте, него што је најважније, наша духовна традиција је сасвим другог типа. Свестан тога, Драгомир Антонић као врстан етнолог није пропуштао да пише о кључном значају очувања тих традиција код Срба, поготово Крсне славе.

На томе морамо да му будемо захвални, хиљаде читалаца „Печата“ од Митровдана 2020. године постали су сирочићи, више неће бити у могућности да читају виспрене колумне великог србског етнолога. Лично осећам велики губитак, годинама се у мојој кући „Печат“ читао од претпоследње стране – колумне Драгомирове. Својим наступом украсио је две промоције мојих књига. Драги пријатељу почивај у миру…

О, Исусе Благи, Твоје је да милујеш и спасаваш, буди до краја милосрдан Своме палом створењу и као свесилни Бог, Који једини има власт да опрашта грехе људима, презри вољна и невољна сагрешења слуге Свога Драгомира, и подигни га у дан Васкрсења не на мучење, него на покој.

Амин!

Текст: Ранко Гојковић/Саборник

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *