Ни реч о Србима на споменику усташких жртава

Пише: Александар Миливојевић

У Загребу је откривен споменик жртвама Холокауста и усташког режима, а поводом Дана страдања и јунаштва јеврејског народа.

Споменик је завршен још пре годину дана, али због протеста јеврејске заједнице у Хрватској која је сматрала да споменик не може бити посвећен само жртвама Холокауста.

Међутим, у постигнутом компромису око натписа на споменику се и даље не може закључити који су још народи сем јеврејског били жртве усташког режима у НДХ-а.

Споменик симболизује пртљаг страдалих загребачких Јевреја који су августа 1942. године транспортовани са Главне железничке станице у Загребу у концентрациони логор Аушвиц.

Случајно или не, откривање споменика одиграло се тачно на годишњицу првог масовног транспорта Срба у усташке логоре. 27. априла 1941 усташе су са палицама у Загребу дочекале око 500 Срба који су касније убијени у логору Јадовно , изјавио је председник “Удружења Јадовно 1941” из Бањалуке Душан Басташић.

Он је додао да је због те симболике проблематичан термин откривања споменика:

“Управо на дан када је према тој железничкој станици јурио воз из Грубишног Поља преко Бјеловара који је у својим марвеним вагонима возио 504 Србина похапшених ноћ раније на подручју Билогоре. То је било прво масовно хапшење Срба након успоставе НДХ-а 10.априла 1941. Управо у време кад је откриван тај споменик, у 18 часова, тај воз је улазио у ту железничку станицу 1941. То синоћ нико није поменуо, а сама коинциденција буди мисао да се не ради о случајности.”

“У спомен жртвама Холокауста и усташког режима”, пише на споменику на три језика – хебрејском, енглеском и хрватском. Басташић подсећа да је Холокауст израз којим се означава геноцид над Јеврејима, те је неспомињање српских и ромских жртава зачујуђи компромис:

“Треба похвалити да је држава Хрватска, а на притисак јеврејске заједнице, и локалне и међународне, подигла споменик жртвама Холокауста – жртвама геноцида почињеног над Јеврејима. Ипак, болно је и увредљиво да на том споменику који је посвећен и жртвама усташког режима, није споменуто ко су те жртве. Ни једном речју се не помињу Срби и Роми. “

Басташић закључује да је проблематично и то што је споменик откривен у предвечерје првог масовног злочина који је почињен над Србима у Независној Држави Хрватској 28.априла 1941. године. Тада је у Гудовцу код Бјеловара убијено 200 Срба, а све је организовао заповедник усташке надзорне службе НДХ-а Еуген Дидо Kватерник.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.