Непавда исправљена после 80 година

Званична Велика Плана у последњих пет година, откако је руковођење овом општином преузела Српска напредна странка, мења свој однос према новијој историји и покушава да исправи неправду наметнуту за пола века комунистичке владавине а по којој је у историји ове општине двадесетог века углавном било признато и слављено само оно што су изнедрили комунистички и партизански покрет.

Улице у граду и по селима у највећем броју носе имена партизанских бораца, од којих је већини буквално једина заслуга то што су погинули са звездом петокраком на капи. Док се улице које су име добиле по ратницима који су за отаџбину гинули под кокардом, у време кад је Србија била краљевина, могу на прсте избројати.

А само у Првом балканском рату, Другом балканском рату и Првом светском рату са подручја које обухвата данашња општина Велика Плана, погинула су 3.444 официра, подофицира и војника.

Њима су у свим селима, у периоду између два светска рата, у време Краљевине Југославије, подигнути изузетно лепи и вредни споменици. Са именима погинулих. Међутим, приликом значајнијих годишњица из балканских и Првог светског рата,  покрај тих споменика цвеће би остављали само њихови потомци. Они којима су осећај љубави и моралног дуга према прецима били јачи од бојазни да ће се тим чином замерити комунистичкој власти.

Деценијама су званично обележаване само годишњице значајне за комунистички покрет у Другом светском рату, па су општинске делегације венце и цвеће, уз ретке изузетке, полагале само на спомен обележја подигнута припадницима Титовог партизанског покрета.

Крајем прошле године, први пут након осамдесет година, општина Велика Плана је званично и врло свечано обележила годишњицу ослобођења у Првом светском рату, 28. октобра 1918. године.

Тог дана делегација коју су предводили председник општине Игор Матковић и председник Скупштине општине Душан Марић, уз присуство и осталих највиших општинских руководилаца, положила је венац на споменике палим официрима, подофицирима и војницима Војске краљевине Србије у Лозовику, Милошевцу, Марковцу, Доњој Ливадици и Старом Селу.

Пре тога, последњи пут, 28. октобар је прослављен 1940. године.

Упркос епидемији короне и  забрани окупљања већег броја људи, у Цркви светих апостола Петра и Павла у Лозовику свештеници СПЦ служили су парастос погинулим јунацима са Мачковог камена, Солунског фронта и бројних других места на којима се крвљу и животима плаћала слобода српског народа и Краљевине Србије.

Парастосу је присуствовало цело општинско руководство.

Након полагања венаца делегација Општине и Месне заједнице на спомен плочу у центру Лозовика, дан ослобођења општине обележен је и у Милошевцу, где су уз делегације Општине и Месне заједнице венац положили и чланови Удружења потомака ратника палих у ратовима од 1912. до 1918. године.

Дан раније, делегације Општине, Месне заједнице и политичке странке Покрет обнове краљевине Србије  венце су положиле на споменик палим краљевим официрима и војницима који се налази у порти Цркве светог вазнесења Христовог у Старом Селу.

Председник Скупштине општине Велика Плана Душан Марић је истакао да је досадашњим односом према данима у којима је ова општина дочекивала слободу чињена велика историјска неправда и да је поносан што, заједно са својим сарадницима, учествује у њеном исправљању.

-Од Другог светског рата наша општина редовно слави дан ослобођења у том рату 10. октобар.  И то је лепа традиција, коју не треба прекидати. Међутим,  дан ослобођења у Великом рату је заборављен, маргинализован. Као да није било ни рата, ни окупације, ни страдања које је било много веће  него у Другом светском рату – рекао је Марић.

А о каквој неправди се ради види се из два следећа податка. У Другом светском рату Плану је ослободила Црвена армија, без учешћа партизана, док су у Првом светском рату у Велику Плану први ушли српски војници, из одреда којим је командовао мајор Душан Додић.

Након пробоја Солунског фронта српска, војска Краљевине Србије  је незадрживим јуришем ослобађала поробљену отаџбину и хитала према Београду. Долином Мораве продирала је Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића, праћена француском коњицом, којом је командовао генерал Шарл Траније.

Ударну снагу Прве армије чинила је Коњичка дивизија, која је 26. октобра, око пола девет ујутро, заузела Деспотовац и наставила да гони непријатеља према Свилајнцу.  Долином Мораве напредовале су и Дунавска и Моравка дивизија.

Простор од Деспотовца до Крагујевца бранили су 11. немачка амија, Алпски корпус и 30. дивизија аустро-угарске војске.

Свилајнац је ослобођен 27. октобра. У град су ушле српска и француска коњица.

Средња колона српске војске која је 27. октобра око шест сати ујутро кренула из Брзана, а у којој су главнину чиниле јединице Дунавске дивизије, око 10 часова је избила на ивицу Марковца.

Око 14 часова одред под командом мајора Душана Додића заузео је Старо Село (Аџибеговац) а предвече је ушао у Велику Плану, где је и преноћио, у рејону железничке станице.

До прве веће битке на подручју Велике Плане дошло је 28. октобра, око седам ујутро, кад су јаке непријатељске снаге код Великог Орашја, са леве обале Јасенице, жестоком ватром дочекале средњу колону Коњичке дивизије. Непријатељ је са Јасенице одступио следећег дана, 29. октобра, у четири сата ујутро.

Највише страдалих војника у ратовима од 1912. до 1918. са територије данашње општине Велика Плана било је из Лозовика, чак 473.  Али су и остала насеља дала огромне жртв е.

Старо Село 378, Велика Плана 374, Милошевац 357,  Крњево 346,  Велико Орашје и Крушево 283, Доњa Ливадицa 280 , Марковaц 276, Ракинaaц и Купусинa 193, Радовањe 143,

Трновчe 137 и Ново Селo 131  пали официр, подофицир и војник.

Председник општине Игор Матковић је истакао да је општина последњих година издвајала значајна средства за рад  удружења грађана која се баве чувањем традиција балканских ратова и Великог рата. Та удружења су, свако на свој начин, обележавала значајне догађаје из наше историје са почетка 20. века а сад је општинско руководство заузело став да обележавање годишњице ослобођења у Првом светском рату преузме општина.

-До сад смо обележавали само годишњицу ослобођења у Другом, од ове године ћемо и годишњицу ослобађења у Првом с ветском рату. Са истом пажњом и поштовањем. Захвални прецима из оба рата који су за слободу нашег народа и отаџбине дали највише што су имали: свој живот и срећу своје породице.

Тринаестог априла ове године одата је почаст и официрима и војницима Војске Краљевине Југославије. Наиме, заједничка делегација Општине и Месне заједнице положила је венац на споменик припадника краљеве војске који су погинули у такозваном априлском рату 1941. године а који се налази у гробљу у Старом Селу.

Тог дана у овом поморавском селу, у покушају да заустави напредовање немачке војске, погинуло  је више десетина бораца 18. пешадијског пука. Већина њих су били из Тузле и околине.

У неравноправној борби са вишеструко надмоћнијим непријатељем, који је надирао долином Велике Мораве, заједно су јуначки у смрт пошли Срби и муслимани.

Насловна фотографија: Обележавање ДАна ослобођења у Првом светском рату у Милошевцу