Милиутин зазидан у пећини провео 464 дана
Укупно 464 дана Милутин Вељковић био је зазидан у пећини Самар у сврљишком селу Копајкошара, поставивши Гинисов рекорд у боравку човека под земљом.
Поводом 50 година од његовог изласка, испред пећине Самар је обележен јубилеј тог догађаја, а приказан је и филм „Спелеонаут/Под каменим небом“ Соње Ђекић о његовом петнаестомесечном самовању у пећини, пишу Јужне вести.
Саму пећину, село, али и тада младог спелеолога Милутина Вељковића један подухват почетком седамдесетих година прославио је надалеко, а чак привукао и пажњу светске јавности.
Јуна 1969. године, тада 34-годишњи Милутин, спроводећи научни експеримент, непрекидно је, зазидан у пећини, боравио сам у њој укупно 464 дана, оборивши светски рекорд у боравку под земљом који је до тада, са 109 дана, држао Француз Анри Фиоут.
У свом подухвату успео је одржавајући радио-везу са селом, хранећи се из конзерви и двопецима и уз помоћ агрегата који је имао у пећини. Већина мештана и данас се сећа Милутиновог изласка из пећине где га је сачекало неколико хиљада људи.
Милутин је о свом боравку у пећини Самар издао и књигу „Под каменим небом“ базирану на дневнику који је водио током свог самовања, којим оживљава свакодневне послове (припремање кафе, прикупљање пећинске фауне…), али и драматична збивања каква су вађење сопственог зуба, чежња за женом, борба са поплавом и халуцинацијама и друге ствари.
За ову пећину и пећински систем Језава, и поред некадашње светске славе, данас се не зна пуно, осим међу спелеолозима и авантуристима.
Пећина Самар налази су у нетакнутој природи надомак Сврљига, на обронцима планине Калафат код села Копајкошара. Пећину је формирала Копајска река и дуга је преко три километра. Понорница се улива на једном крају пећине, а излази на другом крају пећине, правећи водопад од око пет метара висине.
Главни канал пећине обилује вировима и каскадама, па се не препоручује самосталан обилазак пећине управо због бројних водених препрека и лавирината. У овој пећини пронађена је до сада најбоље очувана у Србији лобања пећинског лава, али и остаци пећинског медведа и кабалоидног коња.
