Milioni dece rade da ne bi umrli od gladi

Večiti problem esploatacija dece u Egiptu vlasti pokušavaju da iskorene zabranom propisanom zakonom ali to je samo mrtvo slovo na papiru 

Piše: Predrag Savić, advokat i pisac

Egipat turisti  pamte po dobrom provod, jedinstvenom i neponovljivom Crvenom moru, drevnim spomenicima,  vrhunskim akvarijumima i delfinarijumima, ali malo ko uočava da po ulicama gradova defiluju horde male dece, koja su ovoj zemlji često predmet najcrnje eksploatacije.

O tome sam kao novinar „Novosti“ pisao 1989. godine, kada sam i snimio seriju fotografija malih prosjaka, maloletnih šegrta i  radnika. Jedna od stotinanak tada, snimljenih fotki, nekako je sačuvana, u jednoj  knjizi. Ta  kolor fotka, na kojoj su dve nasmejane male tkalje (u pozadini su još dve maloetnice za razbojom, okrenute ledjima) objavljena je u „Večernjim  novostima“ i preuzeta u  još nekim drugim domaćim i stranim časopisma. Gordana Logar, tadašnja urednica spoljno-počitičke rubrike u „Novostima“ pred put u Port Said i Egipat rekla mi je da treba da obratim pažnju na iskorišćavanje maloletnika, Grad mrtvih i Kopte.

Tema koju su sam najlakše obradio bila  je eksploatacija dece, koja je i danas aktuelan  problem. To se i danas vidi u svakom gradu, gde deca nekontrolisnao kreću, prealze na svim mogućim mestima ulice, prose, spavaju  po budžacima….

Devedestih godina prošlog veka uverio sam se, da su u zanatskim radionicama u Kairu, gde deca počinju da rade i sa desetak godinana, radni uslovi gotovo katastrofalni. Zaštite na radu doslovno nema, a deca ne retko rade u zagušljivim porostijama bez prozora, slabo osveteljenim, sa prašnjavim podovima ….

Užasno je, tada, zvučalo objašnjenje, da su trentna deca koja mogu zahvaljujući svom radu da na dan  zarade po nekoliiko dolara, jer nisu na ulici i neće gladovati. Navodno  to je bio i ostao jedini  spas za stotine hiljada siromašnih tinejdžera. U Egiptu se izučavanje zanata smatra važnijim od školovanja. Na svakih 17 sekundi se rodi po jedno novo dete. Egipat je sa tako enormnim natelitetom dostigao brojku od 100 miliona stanovnika.

Kažu da je oslabljena egipatska ekonomija nesposobna da sprovodi bitniju socijalnu šaštitu mladih. Dodaju li se na to globalni problemi koje  donosi korana, eto i novih uzroka za povećanje problema eksploatacije dece.

Procene  govore da dadanas u Egiptui radi oko 1,6 miliona dece! Istovremeno je 13 do 20 posto radnno sposobnih ljudi nezaposleno. Tri četvrtine nezaposlenih Egipćana imaju između 15 i 29 godina.

Slabe mogućnosti za zapošljavanje mladih razlog su zbog kojeg veliki broj siromašnih roditelja ne školuje decu. Kažu  i pišu  po raznim portalima, da država preduzima značajne korake da se  umanji  problem eksploatacije dece. Postoje mnoge strategije i  projekti, koji ohrabruju i podstiču roditelje  da svoju decu vrate u školu. Problem je taj što prosečna plata idanas u Egiptu  iznosi  oko 250 dolara i  što mnogi sa jednom  takvom paltom treba izdržavaju i po – desetoro dece!

Porodice koje šalju decu u  školu, mogu  da dobiju po  deset kilograma pirinča i litar  ulja, pod uslovom da dete pohađa barem 80 posto nastave! Tu donaciju obezbedjuje Svetski  program za hranu!

Međutim, surova stvarnost života u Kairu znači da zaposlenoj deci vršnjaci često zavide.

I na kraju Egipat je usvojio zakone kojima se zabranjuje zapošljavanje dece, medjutim, mnogi misle i javno govore da su ti zakoni loši za samu decu koja će ako ne rade biti gola i bosa, gladna i bez mogućnosti da pomognu svojim  familijama. Zato i nije čudo što se ove zakonske norme slabo  sprovode u praksi.

Smanjenje eksploatacije dece zavisi od ekonomskog oporavka i korenitih promena u mentalitetu, načinu  života…. Tako je verovatno, da će  fotka iz 1989. godine, biti aktuelana u Egiptu i tokom ovog veka!

Naslovna fotografija iz 1989. godine: Deca za tkačkim razbojom

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.