Маријине „слике“ српских јунака одушевиле и Кинезе

Пише: Снежана Р. Радуловић

Марија Ристић је докторанд на Филозофском факултету у Београду при катедри за Историју уметности. Завршила је Земунску гимназију (природно-математички смјер) и паралелно похађала Музичку гимназију „Коста Манојловић“ (вокално-инструментални одсјек за клавир).  Стручно се усавршавала у Италији (2019) у склопу истраживања о умјетности илустрације уз подршку Министарства културе и информисања.

Добитник је награде „Александар Дероко“ коју додељује Општина Стари град и Установа културе „Пароброд“ за аутентични допринос култури.

Лијепа је и интересанта чињеница да је лик Марије Ристић послужио као инспирација за максимум карту коју је издала Пошта Србије поводом јубилеја 150 година од оснивања Народног позоришта (2018). Након четири године, њен лик је поново био инспирација за поштанску марку и двије максимум карте посвећене прослави 145 година од првог објављивања књиге Лава Толстоја, „Ана Карењина“ (2022. године, њен лик се огледа у лику Ане Карењине).

Такође, на врло кратко, ликом стујардесе појавила се у ТВ серији „Иво Андрић“ (2024) уносећи динамику у статични кадар лета авионом.

Марија Ристић је препозната по раду у култури,  по доприносу развоју критичке и умјетничке сцене у Србији. У статусу је члана–сарадника Матице српске, док је члан Удружења примењених уметника и дизајнера Србије, Друштва ликовних и примењених уметника Земуна и Клуба сарадника Народног музеја у Београду. Као један од двадесетак научника учествовала у ТВ серијалу „Генерација побуњених анђела“.

Рад у струци отпочела је стажирањем у Уметничком Павиљону „Цвијета Зузорић“ на Калемегдану код еминентне историчарке уметности и вишег кустоса Наталије Церовић. Након праксе, стекла је звање кустоса полагањем државног испита у Народном музеју, а убрзо и статус самосталног умјетника. Одмах након студија почела је да излаже ауторске изложбе и тиме привлачи пажњу стручне јавности. Откако је 2017. била кустос међународне изложбе илустрације „Златног пера Београда“ УЛУПУДС-а, континуирано осмишљава изложбе које се баве проблемским питањима о природи илустрације као умјетничке дисциплине. Више засебних пројеката објединила је у пројекту „Теорија илустрације“ који поред изложби укључује и научне радове кроз које уводи стручне термине попут: пејзажна илустрација, секвенциона илустрација, епска илустрација, научнофантастична илустрација, и многе друге. Кроз своја истраживања демонстрирала је континуитет развоја илустрације у оквиру српске историје уметности.

Свој рад, такође, презентује кроз међународне научне симпозијуме, научне и стручне конференције. Објавила је више научних текстова који се тичу области илустрације, такође и енциклопедијских јединица за Српску енциклопедију коју издају САНУ и Завод за уџбенике и наставна средства у Београду.

Едукативни карактер њених ауторских пројеката огледа се у предавањима, радионицама и стручним вођењима за студенте и ђаке. Једно вријеме била је професор у Десетој београдској гимназији „Михајло Пупин“ гдје је предавала предмете Ликовна култура и Уметност и дизајн, а по позиву држала је предавања на предмету Илустрација, код проф. Растка Ћирића, на Факултету примењених уметности у Београду.

До сада је имала преко петнаест ауторских изложби од којих се истичу: „Епска илустрација“, „Поглед у љубичасто“, „Илустрација у филму“, „Сториборд“, „Гето: све, све али занат“, „Александар Дероко – илустрације и цртежи“, „Глорификација Србије, „Зеленом линијом“, „Из срца београдске неоавангарде“…

Организовала је умјетничке колоније у Републици Српској и више пута била члан стручних жирија разноврсних културолошких манифестација.

Учествовала у радионицама и стручним праксама: „Дан архитектуре Београда“,  „Радионица јеврејске уметности и традиције“, Стручна радионица „Британска уметност 19. века“.

Течно говори енглески језик, служи се италијанским језиком, док познаје основе грчког, француског и кинеског језика. Од античких језика на матичном факултету полагала је хијероглифе.

• Како ми препознајемо умјетност?

-Питање „Шта је уметност?“ изгледа да је једина константа кроз историју, али је важно нагласити да се ради о филозофском питању. Као историчар уметности једино бих могла да излажем како се овај појам кроз историју тумачио и које је место оно што се називало „уметност“ заузимало у јавном животу и животу појединца. Данашња проблематика тумачења значења речи „уметност“ наставак је процеса започетог авангардним покретима раног ХХ века, посебно дадаизмом, а потом касније неоавангардом 60-их година, када се тежило брисању граница између високе уметности и свакодневног живота. Као резултат тих уврежених тежњи, савремена уметничка пракса захтева нове теоријске парадигме које могу да обухвате комплексност и хибридност савремених уметничких израза, укључујући дигиталну уметност, биоарт, партиципативну уметност и друге сасвим нове форме које су присутне на уметничкој сцени.

Ипак, да не останете без конкретног одговора, с обзиром да живимо доба, такорећи, „свеопштег релативизовања“, у актуелној пракси најчешће долази до тога да се као уметност прихвата оно што се означи, потом промовише, као такво.

• Сврха умјетности.

-Одговор би се надовезао и на комплексност првог питања. Истакла бих да уметност није само једна „идеја“ већ систем идеала, праксе и институција. Данас махом уочавамо да је „комуницирање“ сврха уметности. Некад је то у домену едукације, а чешће информације и пропаганде. Интимно, мимо стручног тумачења, мишљења сам да уметност треба да одушевљава.

• Илустрација је посебна умјетничка дисциплина, али се неријетко тумачи као сликарство.

-Илустрација се јавила у оквиру првих штампаних књига (средњи век). Махом су тадашњи сликари, занатлије, били задужени за декорисање и илустровање књига. Осамнаести век донео је поделу у оквиру уметности на лепе уметности и занате. Сликарство је потпало под лепе уметности а илустрација је дуго била на раскрсници, балансирајући на граници ових појмова. Тако је о илустрацијама појединих сликара писано у оквиру њихове сликарске биографије (рецимо код нас Урош Предић, Паја Јовановић, Бета Вукановић или Васа Поморишац). Међутим, илустрација се временом осамосталила, добијајући, нарочито у последњих пола века, свој језик и правилности поступака илустровања.

• Мјесто илустрације у савременој умјетности.

-Израстајући из књиге, данас су присутне многобројне врсте илустрације. Њихово место у савременој уметности представља комплексно и динамично поље које се константно развија. Потребно је истаћи да илустрација данас превазилази традиционалне оквире и постаје све значајнији елемент савремене уметничке праксе, појављивајући се у разноврсним контекстима – од галеријских простора до дигиталних платформи, од издаваштва до друштвених медија.

• Шта се сматра добро урађеном илустрацијом?

-У пракси, квалитетна илустрација подразумева техничку вештину извођења уз познавање ликовних елемената, усклађеност са текстом и успостављање емоционалне везе са посматрачем, чиме се остварује кореспонденција са песничком сликом. Читаоце посебно одушевљавају илустрације које комуницирају на више нивоа и тако надграђују текст уз који стоје или га самостално тумаче, коментаришу. Такви примери илустрација иконолошки одговарају амблемима, који представљају претечу насловних илустрација.

• Књижевност за дјецу и младе захтјева посебан приступ кад су питању илустрације.

-Да, управо јер овај јединствени визуелни језик нераскидиво је повезан са развојним карактеристикама младих читалаца, њиховим когнитивним процесима током читања и интерпретације текста. Илустрације у овом контексту превазилазе чисто естетску функцију и постају моћно педагошко средство. Вешт илустратор пажљиво балансира између уметничког израза и развојних потреба циљне групе, узимајући у обзир не само узраст и емоционалну зрелост детета, већ и потенцијал илустрације да подстакне машту, развије критичко промишљање и обогати целокупни доживљај књижевног дела.

• На докторским студијама изучавате илустрације на нашим просторима и захваљујући томе сте урадили сте изложбу „Епска илустрација“. Реците нам нешто о тој изложби?

-Пројекат Епска илустрација осмишљен је са циљем прослављања 100 година од првог издања књиге „Српске народне јуначке песме (са сликама)“. Подразумева изложбу  дигиталних илустрација српских афирмисаних сликара из 1922. године (Љубо Бабић, Владимир Бецић, Драгомир Глишић, Паја Јовановић, Јосиф Лалић, Надежде Петровић, Бранко Поповић, Урош Предић, Боривоје Раденковић, Хинко Смрекар и Саша Шантел) и савремених илустратара који су за овај јубилеј илустровали песама које су у првом издању остале без илустрација (Јана Адамовић, Ива Атоски, Синиша Бановић, Сенка Влаховић, Алекса Гајић, Р. М. Гера, Боривоје Грбић, Селена Даниловић, Коста Миловановић, Сабахудин Мурановић, Душан Павлић, Јован Укропина).

Заједно изложени, ови радови чине изложбену поставку која обједињује идеју са почетка ХХ века показујући континуитет трајања илустрације у оквиру српске уметности.

Свечаним обележавањем јубилеја, излагањем наведених радова актуелизује се и идејно подржава првобитна замисао са почетка прошлог века. Новим композиционим решењима, савременим ликовним рукописом вештих уметника, остварује се континуитет илустровања епске поезије како се у сваком уметничком стваралаштву митолошка представа, такорећи, изнова ствара.

• Наслов Епска илустрација?

-Изложба представља део пројекта „Теорија илустрације“, те се насловом изложбе установљава термин „епска илустрација“ и указује на значај „слика“ у књизи „Српске народне јуначке песме (са сликама)“ које су пре тачно сто година утрле пут формирању илустрације као засебне уметничке форме у оквиру наше уметности.

• Изложба је привукла пажњу јавности. Резултат изложбе?

-Велика посећеност и медијска пажња током првог представљања пројекта Епска илустрација у Установи културе „Пароброд“, резултирала је поновним представљањем изложбе у просторијама Дома војске Србије на Тргу републике наредне године, као и наградом „Александар Дероко“ за пројекат Теорија илустрације у који спада и ова изложба. Потом, Епска илустрација је прошле године, током марта месеца, била представљена кинеској публици у Културном центру Србије „Иво Андрић“ у Пекингу, уз велику заинтересованост публике, посебно студената. Искористила бих прилику и да се захвалим Тамари Лаци Крстић на подршци у виду наменски креираног препознатљивог логоа и визуелног идентитета изложбе (2023).

• Сториборд. Сториборд је, како Ви кажете, широј јавности мање позната умјетничка дјелатност. То Вам је био повод да направите изложбу под називом „Сториборд“. 

-Изложба Сторyборд представља преглед сторибордова страних и домаћих аутора насталих за различите потребе предпродукције реклама, филма или стрипа. Изузетни радови стилски и генерацијски различитих уметника приближавају нам овај вид недовољно познате и неправедно запостаљене делатности. На концепт изложбе тематски се надовезује и видео-презентација која приказује примену сториборда приликом креирања анимираног филма.

• Која је едукативна вредност изложбе?

-Изложба има и едукативни карактер с обзиром да се посетиоци информишу о сториборду као једној значајној фази у филмској предпродукцији. Storyboard, односно, табла за причу, представља најуочљивије место сусрета стрипа и филма као ликовно – наративног језика. За разлику од стрипа, ова уметничка форма не захтева до краја спроведену разговетност у приповедању и не обраћа се публици, него филмској екипи.

• Коме је сториборд намењен?

-Директор фотографије и редитељ најбоље комуницирају путем сториборда. Такође, њиме је клијенту најлакше приближити садржину будуће рекламе. Од изузетног значаја је и продуцентима, сниматељима, као и најважнијим  члановима ауторског тима.

Сториборд је својеврсни стваралачки полигон на којем се разрађује визуелна структура наратива пре дефинисања коначне уметничке форме. У том смислу, могућа дефиниција сториборда била би: графички визуелизована „прича“ будуће екранизације одређеног сценарија.

• Реците нам нешто о изложби „Илустрација у филму“.

-Изложба „Илустрација у филму“, такође је саставни део ширег ауторског пројекта „Теорија илустрације“ у који спада и претходна, сродна изложба, Сториборд. Илустрација у филму показује разнолику заступљеност илустрације у областима играног, анимираног и рекламног филма, тв спота и плаката. Уз изложбу организован је садржајан пратећи програм који је подразумевао видео – презентацију, трибину и стручна вођења са намером актуелизовања теоријског сагледавања илустрације у оквиру савремене уметности.

• У склопу пратећег програма 49. Мајске изложбе „Преко црте“ (коју организује УЛУПУДС) одржана је Ваша изложба „Зеленом линијом“.

-Еколошки и рециклажни дизајн представља идејни концепт изложбе, осмишљен тако да буде приказан симултаним представљањем радова различитих аутора: костимографа, дизајнера, сликара, мозаичара. Истовремена промоција уметности путем рециклажног и еколошког дизајна је више него респектабилна и значајна улога у савременом друштву. Циљ изложбе јесте реактуелизација тема заштите животне средине путем екологије и рециклаже у оквиру уметности.

• Који је филозофски концепт изложбе?

Неопходно је да се учини искорак даље у поимању еколошког дизајна, да се уметношћу прекораче наметнуте херметичке границе индустријског света са намером да се оствари племенита и креативна интеракција унутар екумене у којој равноправно суделујемо са природом. Зелена линија идејно представља надовезивање на уметничке критеријуме, поштовање вредносних параметара ликовних и дизајнерских остварења, док са друге стране, она „прекорачује црту“ у међуодносима природе и вештачког света културе.

Живимо у свету видљивог несклада човека и природе усклед технолошке експанзије, где је све инстант, заменљиво, краткорочно, потрошно. Изложена дела успешно остварују синтезу уметности и животне околине, подсећајући посетиоце изложбе да је нужно да прекорачимо црту материјалистичког комфора крећући се зеленом линијом у сусрет природи.

• Да ли постоји неки пројекат  који сте радили, а да бисте жељели да кажете нешто о њему?

-Можда би била прилика да споменем изложбу Поглед у љубичасто коју сам организовала у Уметничкој галерији „Стара капетанија“ у Земуну 2023. године, а поводом добијене награде за најуспешнијег ликовног критичара млађе генерације у 2022. години коју традиционално додељује часопис „Ликовни живот“. Овај часопис окупља текстове ликовних критичара о визуелним годушњим дешавањима, док његово трајање, данас, када је реч „критика“ поистовећена с речју „осуда“, представља јединствени вид настојања да се одржи ова неопходна традиција у оквиру теорије уметности и естетике. Изложбом Поглед у љубичасто хтела сам да изазовном поставком оправдам награду и уједно подржим залагања галерије и редакције поменутог часописа да поврате и учврсте дигнитет струке историчара уметности и ликовног критичара.

• О каквој поставци је реч?

-Представљајући својеврсну визуелну ликовну критику изложба је окупила радове 22 афирмисана уметника који се изражавају у различитим медијима (сликарству, илустрацији, фотографији, мозаику, стаклу, текстилу…) проналазећи у колориту, валеру љубичасте боје, заједнички садржитељ који их визуелно спаја и обједињује у простору.

• Шта представља љубичаста боја у уметности?

-Љубичаста боја собом носи многострука сложена значења. Неоспорно је да се њена посебност огледа у здруживању опречних енергија кретања и мировања, супротстављених емоција страсти и спокоја, опозитних елемената ватре и воде, будући да је створена мешањем црвене и плаве. Комплексна значења ове боје одговарају њеном тешком проналажењу у природи, што је довело до тога да кроз историју буде искључиво повезивана са краљевством и луксузом. Симболише седму, Крунску чакру, која нас повезује с небеском енергијом. Тако доживљена, помаже нам да успоставимо контакт са душом, интуицијом, креативношћу и мистичном страном живота. У Песми над песмама, краљ Соломон направио је кочију чији су стубови били од сребра и злата, седиште је било пресвучено управо љубичастом бојом, док је унутрашњост била обложена само љубављу.

• Која је била главна порука изложбе?

Суочавајући се са наглашеним материјализмом и одсуством чврстих (критичких) ставова – како став захтева расуђивање, исмејавањем љубавних емоција – јер ко воли излаже целог себе препуштајући се другоме, истурањем тема о страху – страх је по себи опозитан љубави, изложбом „Поглед у љубичасто“ актуелизују се поменуте теме с намером подстицања креативности и љубави према (уметничком) стваралаштву.

• Музика коју волите.

-Волим сваки вид изражавања који је смислен и надграђује техничку вештину извођача. Издвојила бих класичну музику, која опет варира од расположења, од Брамса до Шопена, док су ми омиљене опере „Тоска“ и „Норма“, и, од детињства, мелодије Дизнијевих анимираних филмова.

• Идеално проведено слободно вријеме.

-Време кад сам искључиво испуњена љубављу.

• Често наводите љубав, и у тумачењу љубичасте боје, у неким текстовима, па и у интервјуу, како видите љубав у данашњем свету?

Као што смо почели наш интервју с тумачењем појма уметности, у веома сличној позицији је и појам љубави. Нажалост, живимо доба када се у теоријском језику филозофије од краја ХХ века наглашено ћути о љубави. Пристачица сам мишљења које су изнели, најпре Ролан Барт, када је истако да је савремено интелигентно друштво неосетљиво на љубавне изливе и разговоре, потом Епштајн када је заговарао, цитирам, да љубав, као и уметност, са својом тајанственошћу, може бити предмет специфичног хуманистичког знања.

• На чему тренутно радите?

-Тренутно радим симултано пар пројеката, од којих бих јавно изнела представљање „Епске илустрације“ у Атини током маја, и организовање међународне изложбе илустрације „Златно перо Београда“ током новембра текуће године.

Извор: Словословље