Крвави покушај пробоја у Јасеновцу 1944.
Упркос стравичним зверствима хрватских усташа у Јасеновцу над Србима, Јеврејима и Ромима, логораши су, и у условима чија се нехуманост не може пренагласити, покушавали пробој из логора.
Током 1944, логораши предвођени др Милом Бошковићем, Србином из околине Бара, почели су са прикупљањем и израдом оружја и оруђа потребног за дизање побуне и пробој из логора.
Међутим, у септембру 1944. је намера завереника откривена. Усташе су 21. септембра наредиле иступ свих заточеника. Испред логорских барака, где су била подигнута вешала, доведено је двадесетак заточеника повезаних жицом и испребијаних.
Међу првима је обешен Ладислав Вајнер, а поред њега су побијени Ремзија Ребац, Мило Бошковић, Митар Бошковић, Никола Пејновић, Стево Живковић, Бранко Конић, Драго Ковач, Томо Марић, Хајнрих Мусафија, Милан Грбић, Игнац Сојак, Јово Паљић, Авдо Ресуловић, Милан Милановић, Милан Веселиновић, Милан Драгић, Никола Петрић и др.
Др Мило Бошковић се обратио заповеднику логора, усташком поручнику Динку Шакићу, и тражио му да умре по „црногорском обичају од метка“. Динко Шакић је пуцао у главу др Бошковића.
Због сарадње с устаницима, истог дана је убијено још 5 особа: Марин и Марија Јурчев, Звонимир Белужић, Фрањо Рукавина и Жарко Јанковић.
Насловна фотографија: Лешеви последњих јасеновачких жртава расутих по простору бившег логора Циглана у Јасеновцу
