„Иво Андрић“ Небојши Јеврићу и Алесандру Барику

Прослављени режисер и директор Андрићевог института Емир Кустурица, на данашњој конференцији за новинаре у београдском Медија центру, на којој је објављено да су овогодишњи добитници престижног књижевног признања Андрићевог института Небојша Јеврић и италијански публициста и књижевник Алесандро Барико, оцијенио је да је очигледно да писци које он и чланови жирија бирају или групација којој припадају немају свој ехо у Београду, односно оно што би то требало да произведе у свијету културе.

„Врло тешко смо сарађивали са онима који су могли да помогну, тако да је дошло до одређене кризе, у којој ћемо последњи пут имена добитника саопштавати у Београду“, рекао је Кустурица.

Он је истакао да је ово јубиларна десета година како се додјељује „Велика награда Иво Андрић“, коју су добијали и нобеловци и носиоци престижних свјетских награда.

„Награђивали смо оне људе који су етаблирани у свијету и чије су књиге масовно превођене, јер смо тако хтјели да скренемо пажњу на оно што је у нашем читању у том ширем спектру завређивало пажњу и што је, како се касније показало, и у свијету било тако“, рекао је Кустурица.

Он је навео да су међу лауреатима „Велике награде Иво Андрић“ занзибарски добитник Нобелове награде Абдулразак Гурна, нобеловац Петер Хандке, који је посебно задужио Србију и Захар Прилепин, кога краси можда и један од најбољих романа у посљедњих 10 до 15 година.“

„Дакле, све сама изузетна пера, која смо ми увели у неки паралелизам са оним што се код нас дешава“, рекао је Кустурица.

Међутим, истиче Кустурица, све то није било довољно да добије одговарајући ехо у јавности, тако да неки говоре да не могу да дођу, јер раде тек од један поподне, док други нису заинтересовани.

Члан жирија за додјелу „Велике награде Иво Андрић“ Желидраг Никчевић рекао је да Андрићев институт има највећу и најважнију књижевну награду у региону, и то не само због новчаног износа који је највећи и не само због имена добитника.

„Рекао бих да је то прије свега због врхунске умјетничке и културне атмосфере која се обавија око ове награде приликом њене додјеле у Андрићграду, али и онога што слиједи касније“, навео је Никчевић.

Он је оцијенио да је награда живи доказ да српска књижевност и српска култура могу да буду на висини европске и свјетске, универзалне културе у најбољем значењу те ријечи. Нажалост, како каже, у пријестоници Србије се то некако заобилази, што је велика штета.

„ Можда парадоксално звучи, али је то пут да такозвана престоница постане провинција, а такозвана провинција престоница. Ово је важно да се каже, јер и од медија и од наше културне јавности зависи колико ће савремена српска књижевност и умјетност бити виталне и друштвено вредноване“, нагласио је Никчевић.