Истина о посети Данила Вучића Сарајеву

Пише: Душан Марић

Имао сам част да и ове године, на позив председника Републике Српске Милорада Додика, присуствујем обележавању дану државности Српске 9. јануара и са бине посматрам свечани дефиле који је за ту прилику приређен у Лукавици. Па да из прве руке кажем нешто о присуству Данила Вучића том догађају и кампањи која се због тога води против његовог оца.

Организатори и њихов протокол су одредили где ће ко од званица да стоји на позорници. Учинили су то лепењем папира формата А4 на којима су била одштампана имена и презимена званица. Папира са именом Данила Вучића није било. За разлику, например, од имена Дарка Младића. Да се син председника Србије налазио међу званицама, наравно да људи из протокола не би смели да направе толики пропуст и да за њега не предвиде место.

Званице, међу којима је била и делегација Србије, у којој су били Ивица Дачић, Никола Селаковић, Дарија Кисић и амбасадор у Сарајеву Ђорђевић, су на бину стигле заједно, у групи. Данила није било међу њима. Није га било ни на полагању венаца на војничком гробљу на Романији.

До позорнице је дошао сам. Све време понашао се ненаметљиво. И као и приликом сваког нашег сусрета до сада, на мене је оставио утисак скромног и доброг младића, који се и не сналази најбоље у специфичној улози у којој се нашао због функције свог оца и који не жели да привлачи пажњу околине. Ни по облачењу, ни по понашању. За разлику од татиних и маминих синова.

После дефила, приликом силаска са позорнице, дошло је до случајног сусрета Дачића и млађег Вучића. Руковали су се уз Дачићев коментар: „О Данило, и ти си ту“.  Да је син председника Србије био у званичној делегацији, не би било ни посебног поздрављања, ни Дачићевог коментара.

Сарајевски, загребачки и поједини опозициони медији у Београду, који једва чекају било какав разлог или повод за напад на председника Србије, већ данима „истражују“ и питају шта ће син председника Србије на обележавању рођендана Републике Српске. Одговор је једноставан. Његови преци су пореклом из БиХ. У Бугојну има и блиску родбину.

Вучићи су везани за своју дедовину. Недавно су обновили и једну од три куће у Чипуљићу, које су им запаљене 1992. године. У питању је породица која је, као и већина Срба из тог краја, много пострадала у Другом светском рату. Александар Вучић није рођен у БиХ, чак је и његов отац рођен у Србији, али и Александар и Андреј су сваког лета добар део распуста проводили код бабе Драгице у Чипуљићу. И на крају или почетку, Данило већ годинама, редовно, 9. јануара долази у БиХ.

Хрватским новинарима није сметало што им је Туђманов син Мирослав, док је овај био председник државе, званично био шеф свих обавештајних служби. Муслиманским новинарима није сметало кад им је Алију Изетбеговића на месту председника свега и свачега, од владајуће странке до државе, заменио његов син Бакир. Али им много смета што је син председника Србије присуствовао једној свечаности у српском Сарајеву.

Хајде, кажу они, нека је и присуствовао али шта ће на свечаној бини? А где је требао да буде? Да можда син Александра Вучића, председника Србије, захваљујући коме је Србија дала велику помоћ бројним општинама у Српској, није требао да у Лукавици буде скрајнут у неки ћошак, поред неког киоска и овај свечани догађај посматра са дистанце? То су глупости.

Лепо је од праунука Анђелка Вучића, чувеног бугојанског Аџије (који је тај надимак добио због ходочашћа у Јерусалим) што не заборавља своје корене, лепо је што је дошао да присуствује прослави 7. јануара а кад је већ дошао место му је било баш на свечаној бини.

Насловна фотографија: Данило Вучић на обележавању рођендана Српске (горе десно)