Irci posle dva veka uzvratili pomoć Indijancima

MOJ POGLED IZ DABLINA

Piše: Miroslav Žakula

Živili su dostojanstveno i mirno mnoga indijanska plemena dok nisu došli beli osvajači koji su ih proterali u rezervate i sada posle mnogo godina to je ponosan i human narod. Često vredan divljenja.

Evo jedne istinite priče. U vremenskom intervalu od 1845. godine do 1849. Irsko ostrvo zahvati ogromna kriza. Čak tolika da su pojedini umirali od gladi, a pojedine porodice bacale u more ne mogavši da nadju neko bolje rešenje.

Indijansko pleme Cokto je saznalo za užasnu situaciju u Irskoj i odlučiše da skupe nešto novca da pošalju pomoć irskoj braći. Iako i oni siromašni skupiše tada neverovatnih 17oo dolara.

Prošlo je gotovo dvesta godina od tog njihovog gesta. Sada u današnje vreme iako mnogo manje ih ima to malo pleme živi u jednom rezervratu koji im odrediše beli osvajači. Kovid udari žestoko po plemenu, mnogi se razboleše, a Amerika je u totalnom ludilu. Ko da se seti malog plemena? I onda pomoć stiže neočekivano iz Irske. Zahvaljujući društvenim mrežama mnogi Irci počeše da skupljaju za indijansku braću. Bez pomoći države samonicijativno skupiše preko tri miliona dolara i poslaše je na njihovu adresu.

Rešili su da vrate dug star skoro dvesta godina. Retke su u današnje vreme ovako humane priče. Zato ih treba deliti i čuvati od zaborava. I još nešto što je takodje bitno. Najmasovnije su se odazvali da daju novčanu pomoć obični mali Irci koji rade za platu. Davali su čak i oni koji su ostali bez posla.

Namerno sam vam ovu slatku priču ostavio za večernje sate, da vam pošaljem pozitivne energije pred večernji odmor. Laka vam noć drugari.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.