Irci posle dva veka uzvratili pomoć Indijancima
MOJ POGLED IZ DABLINA
Piše: Miroslav Žakula
Živili su dostojanstveno i mirno mnoga indijanska plemena dok nisu došli beli osvajači koji su ih proterali u rezervate i sada posle mnogo godina to je ponosan i human narod. Često vredan divljenja.
Evo jedne istinite priče. U vremenskom intervalu od 1845. godine do 1849. Irsko ostrvo zahvati ogromna kriza. Čak tolika da su pojedini umirali od gladi, a pojedine porodice bacale u more ne mogavši da nadju neko bolje rešenje.
Indijansko pleme Cokto je saznalo za užasnu situaciju u Irskoj i odlučiše da skupe nešto novca da pošalju pomoć irskoj braći. Iako i oni siromašni skupiše tada neverovatnih 17oo dolara.
Prošlo je gotovo dvesta godina od tog njihovog gesta. Sada u današnje vreme iako mnogo manje ih ima to malo pleme živi u jednom rezervratu koji im odrediše beli osvajači. Kovid udari žestoko po plemenu, mnogi se razboleše, a Amerika je u totalnom ludilu. Ko da se seti malog plemena? I onda pomoć stiže neočekivano iz Irske. Zahvaljujući društvenim mrežama mnogi Irci počeše da skupljaju za indijansku braću. Bez pomoći države samonicijativno skupiše preko tri miliona dolara i poslaše je na njihovu adresu.
Rešili su da vrate dug star skoro dvesta godina. Retke su u današnje vreme ovako humane priče. Zato ih treba deliti i čuvati od zaborava. I još nešto što je takodje bitno. Najmasovnije su se odazvali da daju novčanu pomoć obični mali Irci koji rade za platu. Davali su čak i oni koji su ostali bez posla.
Namerno sam vam ovu slatku priču ostavio za večernje sate, da vam pošaljem pozitivne energije pred večernji odmor. Laka vam noć drugari.
