I Srbija ima svog Bobija Fišera

Šahom se profesionlno bavi dve godine, a do sada je učestvovao na svim važnim takmičenjima na gradskom, državnom i internacionlanom nivou i pretežno osvajo prva mesta. U svojoj kolekciji, kaže ovaj dečak, ima preko 120 medalja, više od 20 pohvala i 14 pehara. Ne može da se odluči koje mu je takmičenje najvažnije jer na svakom od njih daje sve od sebe. Ipak, dodaje, da se najviše ponosi nagradama koje donosi sa međunarodnih takmičenja, a posebno su mu drage one medalje koje osvaja u konkurenciji takmičara koji su stariji od njega.

Da je talentovan za šah prvi je učio Aca Jovan Krstić, profesor matematike u OŠ “Dušan Radović” koji i sam igra šah. Uzeo ga je pod svoje i trenirao ga do trenutka kada je mladi Velja počeo da ga zamenjuje na treninzima. A onda ga je “pod svoje” uzeo Dragan Živić koji je prepoznao njegov potencijal za ovu misaonu igru i tada je krenuo vrtoglavi uspon mladog niškog šahiste. Ređala su se takmičenja i nagrade.

“Kada se nalazim za šahovskom tablom već unapred znam koji će potez povući protivnik, ali i kako će partija teći u narednih nekoliko poteza pa i do samog kraja. Teško je osvijiti i medalju, a posebno zlatnu, jer da bi bio prvi moram da pobedim sve protivnike na turniru. Nekada je to lakše, nekada teže”, objašnjava Velja.

Kao i u svakom sportu tako i u šahu, ako se šah i može nazvati sportom, potrebno je vežbati. Velji to ne pada teško. Dan počinje i završava u društvu sa šahovskim figurama.

“Kada ustanem prvo vežbam neku od partija, onda odlazim u školu, po povratku sam ponovo za šahovskom tablom, uradim domaći, družim se sa prijateljima, a na spavanje odlazim pošto izanaliziram još neku partiju. Tako svakog dana, a tu su i treninzi sa Draganom Živićem”, objašnjava Velja.

Ono što kod Velje posebno impresionira je podatak da, osim što može da predvidi tok partije, posle svake od partija može da ponovi svaki protivnikov i svoj potez.

U Veljinoj sobi na polici za knjige ugavnom mogu da se pronađu knjige o šahu. Dobro ih je sve proučio. U njima su partije koje su odigrali veliki svetski šahisti, a njegov uzor je Bobi Fišer. Zahvaljujući njemu ovaj dečkić ih Niša je i zavoleo šah, a porodica mu deje punu podršku. Na svakom od turnira sa njim su mama Milena i tata Joca. Mlađi brat Vasilije koji je učenik prvog razreda OŠ “Dušan Radović” ga prati na takmičenjima, ali nije toliko zainteresovan za šah. Tek ponekad pravi Velji društvo kao njegov sparing partner.

“Koliko će partija trajati na takmičenju zavisi kojim se tempom igra. Mnogo je teže igrati partije koje traju kratko i jer se potezi brzo povlače i mora brže da se misli. Partije koje traju duže dozvoljavaju igraču da razmisli koji će potez povući i da predvidi kako će partija teći do kraja. Doduše, meni je sve to isto i trudim se da budem najbolji bilo kojim tempom da igram”, ističe Velja.

Pred našim mladim šahistom je još puno turnira i sportskih uspeha. Takmičenja je malo usporila pandemija korona virusa, ali se Velja priprema kao da je sve u najboljem radu. Takmičarske obaveze usklađuje sa školskim pa je i dobar učenik. Svijim vršnjacima poručuje da se bave onim što vole.

“Možda u početku sve bude malo i teže, ali je važno da budu uporni i da ne odustaju tako lako. Samo upornim vežbanjem može da se stigne do cilja, a najvažnije je da cilj postoji”, kaže na kraju ovaj mladi Nišlija koji se najbolje oseća kada sedne za tablom sa 64 crno-belih polja na kojima su poređani “šahovski vojnici” predvođeni kraljem i kraljicom.

Izvor: Niške Vesti Foto: Printscreen/Brainz TV