Да ли Владимир Путин има и српске корене?

Пише: Душан Марић

На војној паради у Београду, 16. октобра 2014. године, Срби су председника Русије Владимира Путина дочекали скандирањем „Путине Србине“.

Скандирање „Путине Србине“ већ годинама одјекује спортским борилиштима на којима навијачи Звезде и Партизана бодре своје фудбалске и кошаркашке клубове, а транспаренти са том поруком су чест декор на скуповима десничарских политичких странака и удружења у Србији.

Симпатије Срба према Путину али и симпатије државника из Москве према Србима су позната ствар. Оно што је јавности мање познато јесте да постоји не мала вероватноћа да Владимир Путин има српске корене.

У миграцијама од краја седамнаестог до средине осамнаестог века, неколико десетина хиљада Срба се иселило на подручје данашње Румуније и јуоисточне Украјине. По више извора,  у та два миграциона таласа, из Потиске, Поморишке и Подунавске војне границе (крајине) се пут истока запутило око 25.000 људи.

Међу њима су се налазиле и породице са презименом Путин.

Постоје два трага о сеоби Путина из Србије према Русији, на основу којих се може закључити да су први преко Карпата отишли 1690. године, а други 1751. године.

У првој групи су се налазили преци румунске историчарке Олге Путин, која је кустос музеја Српске православне цркве у Темишвару.

У писму које је својевремено упутила свом колеги Живку Марковићу, кустосу из Новог Сада, Путинова тврди да су њена породица и остали Путини пореклом са Косова, одакле су у време велике сеобе 1690. године доселили у Банат.

-Део Путина се зауставио у Трансилванији, а дао је отишао у Украјину и Русију. Могуће је да је међу њима био и предак председника Русије.

Путинова пише да су Срби, међу којима су се налазили и Путини, у Русију кренули по највећој хладноћи, у касну јесен, „уз велику неизвесност да ли ће савладати све замке сурових Карпата“.

Као доказ свог српског порекла она наводи да се за време Првог светског рата њен деда придружио Србима који су са фронта у Галицији, на који их је упутила Аустро-Угарска монархија, пребегли на руску страну.

Живко Марковић је објавио рад у којем наводи могућност да је Владимир Путин потомак Николе Мике Путина из Чакова, места у румунском делу Баната.

Истражујући биографију Доситеја Обрадовића, Марковић је наишао на више писаних сведочанстава да је српски просветитељ једно време, између 1757. и 1760. године,  у манастиру Хопово друговао са својим земљаком Николом Ником Путином, који је био сличне животне доби.

Пре доласка у Хопово двојица младића су заједно, код истог мајстора Петра Јаковљевића, изучавала крзнарски занат у Темишвару.

Из тих записа може се сазнати да је Никола био сироче без оца, немирног авантуристичког духа и необичне храбрости.

Младићи су заједно напустили Хопово. Животни пут Доситеја Обрадовића је познат. О Николи Путину нема више никаквих писаних трагова. Ни у Војводини, ни у Темишвару.

Претпоставља се да је разлог тај што је он напустио ове просторе. Марковић и Олга Путин сматрају да је врло вероватно да је отишао у Русију, за Србима који су од октобра 1751. до лета 1753. године, уз дозволу Марије Терезије и бечког двора, напустили Банат и под вођством пуковника аустријске граничне полиције Јована Хорвата одселиле се у руске степе око Дњепра.

Сличну теорију заступа и Марко Живковић, професор Универзитета у Букурешту, који је до ње дошао пишући докторску дисертацију о Доситеју Обрадовићу.

За ову тему заинтересовао се и Владо Мићуновић, главни и одговорни уредник српско-руског магазина Наше слово у Новом Саду.

Приликом боравака у Москви, преко заједничког пријатеља, ступио је у контакт са рођеним стрицем Владимира Путина. Мићуновић сведочи да се Путин заинтересовао за причу о српском пореклу своје породице.

– Не да се није љутио, већ се радовао тој причи и све време уз помоћ једног броја присутних пријатеља је, видело се, навијао за српску верзију – изјавио је Мићуновић.

На њихов наговор, Мићуновић је написао писмо председнику Путину и однео га у његов кабинет.

Када се вратио у Нови Сад чекала га је информација да су га два пута тражили људи из руске амбасаде у Београду и писмо  које је потписао саветник амбасадора О. Булдаков.

-Поштовани господине Мићуновићу, као што сам најавио телефонској секретарици, долазио сам код вас у 16 и 20 сати. Амбасада је задужена за допунске информације у вези с Вашим дописом о војвођанским коренима нашег Председника В. Путина – писало је у писму.

На могуће српско порекло председника Русије упућује и чињеница да је Путин врло ретко презиме, тако да је мала вероватноћа да се оно у Србији и далекој Русији појавило независно једно од другог.

У књизи Александра Путина „Лоза председника В. В. Путина“ аутор пише да је утврдио претке Владимира Путина све до 17. века. Објављен је и наводни родослов „Путинових“ који сеже до тог времена.

Међутим, објективне чињенице упућују на закључак да је родослов више заснован на машти и импровизацијама, са жељом да се лидеру Русије „обезбеде“ што дубљи корени и боље порекло, него на веродостојним аргументима.

И сам аутор родослова признаје да се презиме Путин у документима први пут сусреће тек 1905. године, у белешци матичне књиге Покровског храма у Тургину (код Твери, око 120 км од Москве) о склапању брака Александра Путина и Наталије Рошкове.

Александар је брат од стрица Спиридону, деди председника Русије.

Спиридон Путин, рођен 1879. године, се на историјској позорници појављује 1917. године, када почиње да ради као кувар вође руских бољшевика Владимира Илича Лењина у дачи у Горком. Потом је једно време био лични кувар Јосифа Висорјоновича Стаљина, а следећи посао му је био посао кувара у згради која је припадала Московском комитету Комунистичке партије.

И то објашњава овако: до реформе 1861. године у Русији презимена сељака нису регистрована у документима – постојало је родовско име: „Ја сам Николај, Иванов син из Поминова. А ти, чији си? Ми смо од Путинових“.

По овом објашњењу требало би да је име неког од новијих предака председника Русије било Путин. Али, таквог нема.

Чукундеда Владимира Владимировича звао се Петар, прадеда му се звао Иван, деда Спиридон…

Глас Русије“ је својевремено емитовао прилог „о најпопуларнијем политичару у српском народу Владимиру Путину“.

У прилогу се подсећа да је Путин до сада искористио много прилика да светској јавности скрене пажњу на поједине чињенице које се тичу Србије, и то „на тако убедљив начин који се ретко може чути и од самих српских званичника“.

-Занимљиво је на који начин је руски председник завршио разговор са српским председником поводом новогодишњих празника, када је Путин изрекао крајње неуобичајне речи поздрава, које се ретко или скоро никада не могу чути у свету високе политике: „Љубим ваш народ и вас господине председниче“ – наводи руски радио.

Поједини истраживачи који су се бавили овом тематиком сматрају да Путин добро зна за своје српске корене али да то крије и разлога што је за руску јавност много прихватљивије да је њихов моћни председник „изворни“ Рус а не потомак досељеника из неког другог дела света, па макар то била и Србија.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.