Hrvati udarili na „Daru iz Jasenovca“

-Ajde da podržimo „Daru iz Jasenovca“, ustaše krenula da botuju na IMDb-u .

-Hrvati su krenuli da daju najniže ocene filmu „Dara iz Jasenovca“ Registrujte nalog na IMDb i dajte najveću ocenu. IMDb je najrelevantniji sajt za filmove u svetu. Širite ovo! – neki su od komentara na društvenim mrežama.

Bura oko „Dare iz Jasenovca“ podigla se nakon što je američki časopis „Variety“ objavio oštru kritiku ovog filma. U članku koji je potpisao Džej Vajsberg, film je ocenjen kao „neskrivena srpska propaganda“.

-Problemi su dvostruki: njegov neskriveni antihrvatski i antikatolički naboj suviše je očito dizajniran kao oružje u sadašnjim sukobima Srba i njihovih suseda, a uživanje u vizualizaciji sadizma, u kontrastu s dečjom nevinošću, gura u stranu bilo kakvo razmišljanje o opasnostima nacionalizma, ubilačkog rasizma i genocida i nadomešta ga jeftinom senzacijom i sentimentalnošću – piše ovaj kritičar u oceni „Dare iz Jasenovca“.

Vajzberg potom opisuje događaje i likove „Dare iz Jasenovca“ kako bi čitaocima dočarao o čemu se, zapravo, u filmu radi, a onda i nastavlja:

-Da nema savremenog konteksta tog filma, bila bi to samo još jedna nesuvisla drama o Holokaustu, koja koristi nasilje kao što se to radi u žanru o serijskim ubicama. Međutim, kontekst je nemoguće ne uzeti u obzir, a u ovom slučaju to je kako srpski nacionalisti koriste Jasenovac kao bojni poklič i pretvaraju film u propagandu. Književnik i teoretičar Jovan Bajford trezveno je analizirao kako se srpske patnje pokušavaju povezati s Holokaustom i tako se nastoji da se legitimiše njihova težnja za teritorijalnom ekspanzijom: to je upravo karta na koju igra „Dara iz Jasenovca“.

Uz sasvim različite pobude i reakcije njegov tekst preneli su i srpski, i hrvatski mediji. Oglasili su se i tvorci filma, koji su još i ranije pokušavali da podvuku crtu i naglase da film ne izjednačava hrvatstvo i ustaštvo.

-Na kritiku se obično ne odgovara, ali ovo nije kritika. Za 40 godina karijere još nisam video ovako nešto. Ovo nije kritika, niti je takvom smatraju distributeri kao ni mnoge organizacije koje se bave Holokaustom. Svi su zatečeni – rekao je Predrag Gaga Antonijević (na slici dole).

On je rekao da je Vajsbergovo pisanje o srpskom kandidatu za “Oskara” jedna vrsta političke etikete koja, pre svega, ima cilj da se zbune i uplaše glasači u Američkoj filmskoj akademiji, da se upozore da, glasajući za ovaj film, glasaju za nekakvu srpsku propagandu.

–U toj nazovi kritici, a zapravo pamfletu, ima samo jedna ili dve rečenice koje se tiču samog filma. Vajsberg kaže da mu se ne sviđa kraj zbog “jeftine emocije”. Možda je njemu jeftina, ali nama je bila veoma skupa i velikom krvlju smo je platili – rekao je Antonijević.

Antonijević je dodao da se većina Vajsbergovog teksta bavi priznavanjem da su svi fakti u filmu istiniti, a u isto vreme se film zove propagandom i traže neke sulude veze sa devedesetim godinama.

–Jednostavno, sve se stavlja u neku pseudoistorijsku prizmu. Našim žrtvama i svim ostalima, Jevrejima i Romima koji su stradali u Jasenovcu, uskraćuje se pravo na sećanje – naveo je Antonijević.

On je ocenio da će ovaj tekst u Varajetiju definitivno naneti štetu filmu „Dara iz Jasenovca“. Povodom ove teme, oglasila se i predsednica UO Filmskog centra Srbije, Jelena Trivan, rekavši:

– Nakon stotina filmova u kojima su Srbi prikazani kao zločinci, imamo priliku da svetu predstavimo priču o stradanju Srba koja menja holivudske stereotipe. Očekivano je da će reakcija, pogotovo hrvatskih lobista, biti da je reč o srpskoj propagandi. Direktor Instituta za holokaust Majkl Berenbaum je konsultant na scenariju i on stoji iza svake činjenice.

Ona se pita da li se i drugi filmovi koji se bave stradanjima različitih naroda, poput kultne „Šindleriove liste“, mogu okarakterisati kao propaganda ili to važi samo za naš narod?

Da podržite film „Dara iz asenovca“ kliknite OVDE