Херцеговац у Бондстилу: Поносан на српске корене!
У први мах вест да је нови командант америчке базе Бондстил на Косову Ник Дучић, пореклом Србин, у јавности отаџбине није сасвим добро примљена. На друштвеним мрежама могли су да се прочитају кометари попут оног да је то “још једна америчка подвала Србима”. Али, кад су видели да је сам Дучић поносан на своје корене, да је верник Српске православне цркве, да често иде у српски храм у Сан Дијегу и да одражва блиске везе са српском заједницом, коментари су у приличној мери ублажени.
Пореко овог Американца је неспорно чисто српско, али његови преци Херцеговину су напустили пре више од једног века. До данашњих дана њeгова ближа породица није се до краја асимиловала и још заједно са другим Херцеговцима, Бокељима и нешто мањим делом Црногорцима итекако држи до свог народа.
Ник Дучић родио се у Лос Анђелесу 28. новембра 1967. године од оца Ђорђа Дучића и мајке Бернис, рођене Курилић. Обојица деда новог команданта Бодстила рођени су код Требиња, а у Америку су дошли почетком двадесетог века, у потрази за бољим животом.
Деда по оцу Обрад Дучић рођен је у Љубомиру и из два брака имао је 11 деце. У Америку је дошао са братом Душаном. Више пута су мењали пребивалиште, а на крају су се скрасили у рударском градићу Бизби, у Аризони. Када су рударска окна Бизбија престала да раде породица се настанила у Калифорнији, где се Обрадов син Ђорђо венчао са Бернис Курилић, ћерком Васе Маркова Курилића из Грмљана у Попову Пољу, који је дао значајан допринос српској заједници у Лос Анђелесу. У заједничком животу Бернис и Ђорђа родио се Ник Дучић.
Поменути Васа Курилић заједно са другим Херцеговцима као предузимач радио је и градио данашњи Лос Анђелес. Група од око 20-так ових угледних Срба се на овом послу прилично обогатила, а касније су били медју највећим задужбинарима, подигли су бројне цркве и парохијске домове. Васо Курилић лично је подигао малу Цркву Светог Саве у Лос Анђелесу почетком прошлог века, а касније је био један од утемељивача велелепне Саборне цркве Светог Стевана Провенчаног у Алхамбри. Остало је забележено његово познанство са владиком Николојом.
Не зна се шта је утицало на Ника Дучића да постане амерички официр, али није без основа размишљање да је то највероватније урадио зато што је његов ујак Роберт Васо Курилић погинуо као мајор америчке војске у Вијетнаму, само годину дана по његовом рођењу. Роберт Курилић сахрањен је на српском гробљу у Лос Анђелесу.
По ступању на дужност и долазак на Косово Дучић је дао кратку изјаву у којој је истакао да је “први амерички официр српског порекла који командује Мултинационалном бригадом групе исток”. Додао је да ће америчке трупе под његовом командом наставити да помажу развој стабилног Косова.
На Дучићевом Фејсбук профилу лако се може видети његова веза са Србијом. Лајковао је страницу Српске православне цркве у Сан Дијегу, где и живи, страницу „Мeet the Serbs“ (Упознај Србе), Фолклорни ансамбл „Морава“, као и српски клуб „Опленац“ из Торонта.
Има троје деце – синове Ивана и Луку и ћерку Наталију, а супруга му се зове Тиа. Сви они уписани су као донатори свечаности поводом канонизације архимандрита Себастијана и епископа Мардарија у српској Цркви свети Стефан у Алхамбри у Калифорнији. На истом догађају био је присутан и српски патријарх Иринеј.
Ник Дучић је завршио ратни колеџ 2014. године, а магистрирао је на Универзитету Мериленд као нуклеарни инжењер. Високо школовање почео је на Калифорнијском политехничком универзитету и то је све што се зна о његовој каријери. Једино још има детаљ да је боравио и у Украјини где је заједно са америчким војницима градио борбени центар на западу ове земље, који је усмерен против Руса из Домбаса, што му у неким српским круговима такође дебело замерају. Други ће, пак рећи да је он само војник, који служи држави у којој је рођен, у којој је одрастао и стасао за војника.
Срби на Косову нису баш најсрећнији што је “њихове горе лист” стао на чело снага у Бондстилу, код Урошевца, највећом америчком базом у Европи, која је изграђена после Вијетнамског рата. Важи за најразвијенији високотехнолошки војни комуникациони центар у овом делу света, у који се сливају подаци не само из региона, него и из дела који покрива Блиски исток. Како се процењује у Бондстилу се налази око 6000 војника.
Ипак, колико год био на непопуларној врућој позицији Ник Дучић, ако је судити по његовој везаности за српску заједницу, неће одмоћи Србима на Косову и верујемо да ће учинити све да се осећају сигурније у енклавама у којима живе. Али, исто тако је сигурно да неће моћи да утиче ни на промену америчке политике, која нам није баш наклоњена.
Здравко Елез
