Дух светосавља шири се дијаспором
Пише: Драган Мишковић
Чак је и календар ове године погодовао – у свим нашим српским црквама, иако је Св. Сава ове године пао у понедељак 27. јануара, светковине су одржане у различите дане – недељу, 26, дан који одувек настојимо да посветимо Богу и светима његовим, али и у неки каснији дан. Многе од нас обрадовао је и изненадио позив оца Василија Вранића из цркве Светог Луке у Вашингтону, САД да се директно укључимо у Светосавску академију 1. фебруара.
У исто време отац Јован Марјанац позивао је на Светосавски бал који је одржан у Вајнони, Онтарио, где смо камером забележили наше пријатеље из Ватерлоа, Марковиће, Сању и Зорана.
Тако је било и у храму Св Ђорђа у Ватерлу, Онтарио одакле нас је инг. Рајко Шавија, председник ЦШО обавестио о прелепој литургији и потом свечансти, 26.јануара, коју је водио тамошњи парох отац Душан Гњатић. А брат оца Василија, такође свештеник Владимир Вранић, који је однедавна прешао из службе у Виндзору, Онтарио у цркву Свете Тројице у Монтреалу, Квебек, са својим парохијанима Светог Саву је прославио раније. Ми смо били у исто време укључени у литургију, после и академију у цркви Светог Саве у Лондону, где је овај велики датум обележен и као храмовна слава.
Ту смо имали прилику да појединим земљацима и пароху Душку Марковићу покажемо слику из Сарајева из млађих дана на којој је био отац Василија и Владимира Вранића, Периша Вранић из Ариља родом, на служби у Сарајеву, силном српском страдалишту, тада и во вијеке велики веома цењени и утицајни свештеник Митрополије Дабро – Босанске.
За овогодишњу Светосавску прославу везано је више куриозитета који сведоче како је она кроз деценије и векове постајала све масовнија, како ју је правоверни народ развио, духом испунио а ко ју је једном чак и дотакао већ му је постала правило живота. Данас као да је недовољно дана у седмици за све оне који Св. Сави желе да искажу част и славу. Тај утицај највећег Српског светитеља у свету и данас се још више шири, и прекрива Светосаваком химном чак и сам Ватикан, исти онај који се донедавна трудио да је забрани, као и цело Православље. Папу су у колицима довезли пред црквени хор ”Бранко” из Ниша и пред Химну у одвојеној палати Светог Павла коју је градио император Константин, један од најпознатијих Нишлија.
А да је Вера наша напротив отишла још даље и шире, то може да посведочи и отац Василије Гавриловић који нам је из храма Светог Саве у Лос Анђелесу послао поруку о овом важном празнику. Или отац Живојин Јаковљевић из Њујоршке цркве Свети Сава који сведочи о препуном више од 200 година старом храму купљеног трудом Св владике Николаја Велимировића и у којем су оживеле активности након вишегодишње обнове после пожара.
Вратимо се на тренутак у Онтарио, у лондонски храм Св Саве. На литургији коју је водио отац Душко Марковић била је црква препуна. Иако је месец јануар изузетно заузет бројним црквеним и световним обавезама, све од Бадње вечери па до Савиндана, плус остале обавезе, парохија је успела да припреми богату академију акцијом попадије Милене Марковић и дечијег хора од тридесетак чланова које је она спремила и уз то и програм водила. Од Светосавске химне, неколико рецитација, историјске поуке свим парохијанима, па до драмске тачке ”Свети Сава мири завађену браћу”, те и неколико песама у извођењу старије, талентованије деце. Након пресецања и освећења славског колача и жита, смене кумова те краћих говора пароха Душка Марковића и тројице пригодних говорника, у организацији Кола српских сестара ”Огњена Марија” одржан је банкет, трпеза љубави.
О значају Светосавских прослава могли смо се осведочити и пратећи светковине у Српској православној катедрали у Милвокију, Висконсин, затим у Српском образовном центру Св. Јелена Анжујска у граду Валети на Малти. Тако смо дознали да Срби у Аустрији у Бечу већ 185 година одржавају Светосавски бал. Ове године у Палати Хофбург у којој је било око 2.500 учесника, нашли су се и градоначелник Беча Михаел Лудвиг и Милорад Додик, председник Републике Српске који се тим чином, одајући признање једној од најстаријих традиција Срба у Аустрији, вратио и на политичку позорницу после операције. Подсетио је све да су на Светосавске балове долазили овде у своје време и Вук Караџић и Ђура Даничић и други знаменити Срби.
И где год да поглед уперимо, ка којој било нашој цркви широм Планете, наићи ћемо на извештаје о прослави највеће Српске славе – Св Саве. Била су пуста подручја Баније, Кордуна, Лике, Загоре одакле су Срби отерани у ”Олуји”; ипак неки су се вратили чак и као мањина а не народ, и прво су кренули да уз домове оживе иконе и своје цркве. Па је тако светосавску прославу у цркви Свете Тројице у Пакрацу водио отац Александар Црногорац, пре секретар Епархије Канадске СПЦ, а последњих година био без посла.
Доказе како прославом Св Саве народ бележи и мери свој напредак мопгли смо видети и на Фејсбуку из Виндзора, Онтарио, где је отац Јовица Ћетковић одржао једну од последњих својих литургија у претходном храму Св Димитрија а од првог дана фебруара прешао је на службу у храм Св Архангела Михајла у Торонто, иначе га парохијани знају и као ранијег главног уредника часописа ”Источник” (који је крајем 19. века покренут у Сарајеву). Садашњи главни уредник ”Источника” Душко Марковић, парох из Лондона, у свом пригодном говору је рекао да је и њаша највећа брига да онима који су основали парохију Св Саве и саградили цркву посвећујемо пажњу редовно и да на Светосавску Славу долазимо у што већем броју. Посебна вредност о којој смо забележили да су говорили и отац Душко, али и раније наведени отац Живојин, јесте да су цркве препуне младих, способних људи, образованих и способних да воде бизнисе, али и да чувају веру и негују своју културу, језик и традиције.
Кумови славе у Лондону били су Вања и Горан Комленовић, Чајничани, који су направили прелепи хлеб, а Горан је чак и говорио о три значајне ствари: богатом окупљању парохијана, умножавању младих и чувању традиција, те о поштовању оних који више нису са нама. Вања Комленовић је четвртину славског колача предала новим кумовима Славе за наредну годину Дивни и Милијанку Бојићу. Својим говорима присутне су поздравили чланови Управе ЦШО Драгутин Арежина и Миљан Караћ. О Светом Сави су рецитовали Стела Минић, Мила Алексић, Анђела Миљковић, Ангелина Марковић, Ана Борић и Милица Радумило а улоге у драми су играли Стрибор Шпирић, Владо Минић и Федор Шпирић.
Слично је било и у Мисисаги у цркви Свих Српских Светитеља, где је Светосавску академију започео отац Милојко Димитрић, а завршила дечица с поклонима. У храму Св Ђорђа у Вотерлу, како нас је известио инж.Шавија, сви су се радвали сазнању да су након толико година и Црква и Сала још увек испуњени до последњег места кад су у питању велики догађаји.
Бројним приредбама, светосавским академијама, еухаристијским скуповима и трпезама љубави широм Планете можемо рећи да смо благословени што имамо толико дивне деце закључили су парохијани ! Хвала нашем свештенству, наставницима, кумовима и родитељима што су прославу Св Саве учинили посебним даном за нашу децу и за верни народ. А ево шта уз Светог Саву каже СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ ЛЕЛИЋКИ :
…Да се српски језик шири,
Да се брат са братом мири,
Да се слави српска слава
То нам жели Свети Сава…