Добротвор српског народа и Цркве
Мало је данас људи који су толико посвећени срспком роду, његовој вери и цркви као што је Миодраг Давидовић Дака, Никшићанин, успешни бизнисмен и истакнути представник Срба из Црне Горе. Не зна се тачно коме је овај добротвор све помогао, колико је храмова даривао и учествовао у њиховој обнови широм Црне Горе и Србије и Републике Српске.
Овај скромни човек посебно последњих година пружа несебичну подршку и помоћ српском народу и Цркви у Црној Гори, који су на удару црногорског режима. Српском народу се ускраћују основна људска права, негира њихово постојање на тлу Црне Горе, а од децембра прошле године на мети су антицивилизацијског Закона о вјероисповести у коме власт тражи алиби за одузимање светиња и друге имовине Српске православне цркве.
Миодраг Давидовић не воли да се појављује у јавности и хвали својим делима, али је пре неколико дана прихватио да буде гост на отварању изложбе „Васкрс Светиња“ у Црној Гори фоторепортера Зорана Јовановића Мачка, која је отворена на платоу Музеја Херцеговина у Требињу. На молбу познатог београдског адвоката и писца Предрага Савића присутнима се обратио са неколико пригодних речи (погледајте у видео-снимку испод овог текста).
Давидовић рођен је у Никшићу 1957. године, годинама је радио као економиста и финансијски руководилац у Жељезари Никшић, а деведесетих година био је начелник Центра безбједности Никшић и министар у влади САО Херцеговина.
По завршетку рата Давидовић почиње да се активно бави бизнисом. Предузеће Нексан основао је 1992, а бави се предузимачким пословима, трговином нафтним дериватима и производњом алкохолних пића. Давидовић и његова компанија су у два наврата водили никшићку Жељезару. Био је кандидат за градоначелника Никшића.
У мају 2011. се враћа у Жељезару и опет је диже на ноге али за кратко, јер Влада Црне Горе на челу са тадашњим премијером Игорем Лукшићем доноси одлуку да прода овај гигант турскоj компанији, а Давидовић због претњи сели у Београд. Последњих година живи у хотелу „Краун плаза“ и није се враћао у Црну Гору.
Миодраг Дака Давидовић познат је и као велики ктитор Митрополије црногорско приморске, а митрололит Амфилохије га је 12. маја 2015. године одликовао орденом Светог краља Милутина.
Давидовић је био главни финансијер реновирања Манастира Острог, а саградио је и Манастир Светог Саве на Голији, код Никшића, због чега га је патријарх српски Иринеј одликовао орденом Светог Саве првог степена.
Због свега онога што ради са свој српски народ Давидовић је трн у оку црногорских власти које га 2016. оптужују за пружање подршке групи, која је наводо планирала терористичке нападе на дан парламентарних избора у Црној Гори и спремала се за „државни удар“.
„Истина је да никога од 20 људи који су ухапшени у Црној Гори, нисам знао, срео, нити видио у мом животу, а камоли да сам их финансирао и убеђивао да убијају. Ако се, не дај Боже, било шта деси мојој породици, мојим сарадницима и мојим запосленима, јасно је са које је адресе дошла порука“, рекао је тим поводом Давидовић.
У децембру 2019. на Давидовића је извршен неуспели атентат у хотелу Краун плаза у Београду у тренутку док је разговарао са владиком Јоаникијем, епископом будимљанско-никшићким. Ко стоји иза овог криминалног чина није утврђено, али се сумња да је дело неког од црногорских кланова блиских црногорском режиму Мила Ђукановића.
Црногорска власт га је хапсила 1997. године због наводних малверзација у трговини са Дуванским комбинатом, али најваероватније до тога је дошло због његове отворене подршке Момиру Булатовићу. Оптужбе против њега никада нису доказане, а после тога Давидовић се потпуно повукао из политике. До најављеног суђења никада није дошло јер је Давидовића од оптужби последњих председничких дана аболирао Булатовић.
Миодраг Давидовић Дака сада се у потпуности посветио својим пословима, али и даље несебично помаже свој народ и Цркву. Тренутно је кофинансијер спомен музеја у Старом Броду посвјећеног жртвама покоља у Старом Броду и Милошевићима.
Погледајте видео кратког обраћања Миодрага Давидовића Даке посетиоцима на изложби „Васкрс Светиња Зорана Јовановића, који је и забележио овај снимак:
