Dan kad je Beograd pao u tursko ropstvo
Jedan od najvažnijih datuma u istoriji Beograda, je 8. avgust, kao što su to 27. mart, 6. april, ali nije ni približno toliko poznat.
Mada, ako je reč o posledicama, ne postoji strašniji, teži i važniji datum od tog.
Tog dana 1521. godine, tačno pre 500 godina, u ranim jutarnjim satima počeo je finalni juriš otomanskih janjičara preko Save, Dunava i donjeg kalemegdanskog polja, kako bi Beograd konačno bio osvojen i pao u turske ruke.
Prethodne dve otomanske opsade u XV veku nisu uspele, i sultana Sulejmana je proganjala misao da ni on neće uspeti da osvoji najveći dunavski grad, posle srpske prestonice Smederevo koja je uprkos moćnih zidina ipak pala, ali daleko važniji u celokupnoj postavci.
Kada su se 28. avgusta konačno predali ugarski i srpski branioci Beograda, bio je to početak dugih tri veka ropstva i okupacije. Dok su ugarski vlastelini i deo njihovih vojnika pušteni da odu na Sever, ka ostatku Ugarske, celokupno srpsko stanovništvo bilo je prisilno odvedeno u Konstantinopolj. Nekoliko toponima u savremenom Istanbulu koji u sebi imaju odrednicu „Beogradski“ upečatljiv su trag tog egzodusa.
Po ulasku u razrušeni grad, Sulejman je sve crkve pretvorio u džamije, magacine i pomoćne objekte za svoj ogromni garnizon. Tog dana Beograd je prestao da bude hrišćanski grad.
Prilikom odlaska iz Beograda proterani Srbi su sa sobom poneli čudotvornu Ikonu Beogradske Bogorodice, zaštitnice Grada. Od početka 15. veka, Grad je bio posvećen Bogorodici, te je iz tog perioda Beograd-Bogorodičin grad. Takodje su a sobom poneli i mosti Svete Petke.
Beograd, ili Nandorfehervar, kako su ga krstili Ugari u to vreme, poslužiće kao svojevrstan mostobran za dalja otomanska napredovanja ka drugim evropskim teritorijama.
U narednim vekovima Beograd će nakratko biti u austrijskim rukama, sveukupno ni nekoliko decenija, a otomanski barjak sa beogradske tvrđave biće zauvek skinut tek daleke 1867. godine i zamenjen srpskim.
Na gravuri gore izrađenoj u Austriji svega godinu dana posle pada Beograda, prikazan je juriš janjičara 8. avgusta 1521. godine.
Tekst: Bane Gajić
