Чуда миомириса иконе Богородице са Трикерија

У каквој су вези  Михољска Превлака и Палео Трикери, грчко острво где се чува чудотворна икона Пресвете Богородице, која има исцелитељске моћи
Пише: Предраг Савић, адвокат и писац

Ни мањег острва, ни веће светиње на њему!

Овим речима дочекао нас је Димитрос, пензионисани техничар при хеликоптерској  јединици  полиције, а сада пасионирани једриличар, у луци на  острву Палео Трикери, познатом још као  Trikeri island (Грчки: Παλαιο Τρικερι) или Стари Трикери.

У античко доба се звало Кикентос. Ово мало острво у Пагазитском заливу, у Тесалији, према попису становништва из 2001. године имало је 87 становника, али процењено је да их је 15 током целе године. Острво има површину од око 4,5 квадратних километара и 75 хиљада стабала маслине. На острву нема аутомобила ни путева. Не постоји ни редовна бродска или  друга водена линија за превоз до Палео Трикерија.

Опис није доступан.

Ово острво чува једно огромну вреднст – чудотворнu иконu Пресвете Богородице (Грци је називају ) о чијим се благодатима и чудотворним дејстивима  адалеко чуло и због које и многи Срби посећују Палео Трикери!

Становници острва и бројни ходочасници који долазе да се поклоне  чудотворној  икони и задобију  Божију благодат и често исцељења, нерадо се подсећају  да је Палео Трикери у два наврата у прошлом веку – био и концентрациони логор.

Опис није доступан.

Од краја 1946. острво се користило као концентрациони логор  за политичке затворенике, који су учествовали у ЕАМ-ЕЛАС, покрету отпора током Другог светског рата. Од 1948. године овај логор је био само за жене прокомунистичке политичке затворенике ухапшене током Грчког грађанског рата.  Кроз логор је прошло око пет хиљада жена и њихове деце, и многи од њих не би преживели да није било помоћи и првенствено питке воде из Манастира, у којем се чува  чудотворна икона Пресвете Богородице са Трикерија.

На  улазу у манастирско здање,  стоје две спомен плоче које подсећају да је на острву,  у концентрационом логору од 1948. до 1953. године боравило пет хиљада жена.

Иза манастирске капије крије се ипресивано четвороугано здање, у чијем средишту је прелиепи храм, окружен лимуновима, поморанџама, палмама, чемпресима, тисовинама и другим укрсним растињем и раскошним цвећем.

Фтографисање у окриљу манастирских  зидина је строго забрањено због безбедносних мера и директне заштитете велике светиње чудотворне иконе Пресвете Богородице са Трикерија. Запослени службенике и парохијског свештеник који служи у Манастиру  (последњи монах је пеминуо пре две године) молимо за дозволу да фотографишемo. Обрадовали су се  какда су чули да су у питању Срби, који су чести међу ходочасницима!

У добијању условно речено благослова за фотографисање значајну улогу су одиграле и наше fотографије и текст са острва Кира Панагија објављен на сајтовима Светигоре, Ин4с и Тамо Далеко! Поменути текст и  фотографије сведоче како са далеког острва у Северним Спорадама, где се налази метох светогорског манастира Велике Лавре, на оство Михољску Превлаку послали крст, у време када је режим Црне Горе, атаковао да сруши тамошњу Крстионицу „Сузу Његошеву.

Опис није доступан.Палео Трикери и Михољску Превлаку везују и појаве миомириса. Мошти превлачких великомученика мироточе и миомиришу. И када је чудотворна икона Пресвете Богорорице 10. септембра 1825. године откопана, после готово једног века проведеног у земљи, испод рушевина спаљеног храма, она је миомирисала. Tалас неописиво пријатног мириса попут благе магле прекрио цело острво. И заиста прича о поновном проналажењу ове чудотворне иконе је чудесна.

Острво Палео Трикери од почетка хришћанства је имало своје храмове. Најчешће се помињу две цркве Аја Софије и Светог благовештења. Разорни земљотрес из 896. године разорио је те храмове. Ове обновљене   храмове око 1070. године порушили су и спали гусари.

Скоро век касније калуђеру и испоснику Дамјну у сну се јавила Богородица и саопштила да се њена икона налази у рушевинама храма на острву . Старац је од свог архијереја добио  новац за раднике и почело је копање. После више месеци оно је обустављено без  резултата. Старац је остао сам на острву да трага за иконом. Онда у септембру 1825. године  огромна олуја је приморала један брод на којем су били сватови који су пловили за Волос по младу, да пристане у луку у Палео Трикерију. И док је невреме беснило по заливу путници са брода се одлуче да прекерате  време и помогну монаху у копању. И да чудо буде веће они су заједно са сарцом Дамјаном пронашли у земљи чудотворну икону. Неко од њих је свом силином ударио у полеђину иконе мотиком, она је одскочила, али је остала цела. Опрали су је и ставили на оближње стабло маслине.

Појава миомираса уз сазанање да је икона откопана изазвало је огромну радост и интересовање. Велики број људи дошао је да се покони и моли пред њом. Пред иконом су се одмах догодила и прва чудотворне излечења.

Када је, неколико година касније, куга запретила да уншти сав живаљ у Пелиону и Магнезији, сетили су ове иконе. Изнели су је са острва и проносили кроз насеља заражена кугом. Где је икона „прошла“, према многобројним записма, куга је нестајала!  Све то је ојачало култ и  приче о спаситељским и чудотворним моћима ове светиње!

Старија Гркиња, мештанка са острва, која бди над чудотворном иконом, објашњава да око позлаћеног престола на којем се налази икона (купили су га у Барселони морепловци са овог острва) има доста доказа и записа о чудума који се десила захваљујући овој  канонизованој икони. Према легенди престо на којем је чудотворна икона псотављена, прављен је за потребе Наполеона Бонапарте, али он га никада није користио.  Сваког 10. септембра у Манастиру се окупи велики број верника на служби у част иконе Пресвете Богородице са Трикерија, за коју многи верују да је дело јевађелисте Луке. Чудотворна икона опточена је позлаћеним и сребрним омотом (оковом), у чијем центру је Богородица са диадемом-круном на глави коју носе два анђела, а са стране су ликови светаца.

Кажу да је икона формата 12 пута 18 центиметара и да је рађена енкаустика техником. То је веле, једна од најстарих ликовних техника и најстарија сликарска техника која је још увек у употреби. Подразумева сликање загрејаним пчелињим воском уз додатак смоле и пигмената. Какрактеристична је по отпорности сликарског премаза и живописним бојама. Каже  да је поменута  чудотворна икона имала и неких промена услед високе температуре изазване паљењем храма у којем је била!

На месту где је пронађена чудотворна икона, прво је изграђена мала црквица, а онда  је 1835. године започета изградња великог репрезентативног храма. Његова градња завршена је 1838.године. Пет година касније храм је осликан и постављен је прелепи дрворезбарени иконостас. Потом је уследила градња осталих здања у оквиру мандрије, у чијем саставу је било 50 келија за монахе.

Од момента изградње Манастир је често био уточиште за мештане и остале невољнике. Кажу захваљујући заштити чудотворне иконе Пресвете Богородице многи становници острва и рибари у сушна времена спас су проналазили иза манастирских зидина. И многи бугарски војници и официри, у време концентрационог логора после Другог балкснког рата не би преживели да воду и храну нису добијали од манатирског братства. За време Другог светског рата у манастирским келијама спас су пронашле  избеглице из најугледнијих породица из Волоса.

И у време грчког грађанског рата када је на Острву било заточено 5000 жена и најмање 100 новорођене деце, у случајевима када је  морска вода продрла у једина два бунара на оствру, воду су добијали из Манастира! У њему је била организована и здравствена служба, која је помагала овом женама заточеним због припаднсоти комунистичкој идеологији.

Интерсатно је да аустријски бизнисмен Алфон Хохаузер (постоје прича да је био Хитлеров официр) закупио од 1957. до 1970. године 13 монашких келија. У њих су уз новчану надокнаду закупцу долазили најбогатрији људи из Немечке, Аустрије и целог света, у потрази за излечењем пред чудотворном иконом. Тај вид  условно речено комбинованог  „здравственог“ и високог туризма фукционисао је 14 година.

Монаси су живели од пољопривреде, цедили су велике количине маслиновог уља у два млина, производили значајне количине вина, сејали остале житарице. Маслињаке су уредовно орали уз помоћ волова!

На крају љубазна Гркиња старица дарује нас штампаним иконицама Пресвете Богородице са Трикерија, а онда доноси пуну кецељу кајсија које расту у манастирском здању. Пристаје и да се за успомену фотографише са аутором овог текста и ходочасником Владом Бошковићем, из Причевића код Ваљева.

Опис није доступан.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.