Brak srpskog kralja kome je zavidela i Evropa

Na današnji dan, pre tačno sto godina, venčali su se u Beogradu kralj Aleksandar I Karađorđević i rumunska princeza Marija. Bio je to za našu kraljevinu veliki i srećan dan, dugo pripreman i raskošno proslavljen.

Princeza Marija (9.1. 1900 – 22.6. 1961), u detinjstvu zvana Minjon, bila je druga ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna i Rumunske kraljice Marije, princeze od Velike Britanije i Irske, sinovice engleskog kralja Edvarda VII i unuke kraljice Viktorije. Marijina baka po majci je bila velika knjeginja Marija Aleksandrovna, sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci joj je bio Alfred, vojvoda od Edinburga, drugi sin britanske kraljice Viktorije.

May be an image of one or more people, monument and outdoors

Pričalo se da se princezi Mariji od Rumunije dopao kralj Aleksandar već kada je prvi put videla njegovu fotografiju. Par je imao prilike da se upozna na jednoj zabavi u Parizu 1921. godine. Nikoli Pašiću su tada diplomate javile da, po razmenjenim osmesima i pogledima, deluje da će Kraljevina SHS dobiti novu kraljicu. Bila je to zaista ljubav na prvi pogled.

Veridba je obavljena u Rumuniji na princezin rođendan, 9. januara 1922, a beogradsko venčanje zakazano je za 8. juni. Za organizatora venčanja i svečanog ručka odabran je Branislav Nušić.

Tri dana pre zakazanog venčanja, u Beograd su stigli maršal Franše d’Epere na čelu francuske delegacije, engleski princ Albert – vojvoda od Jorka (koji će kumovati na venčanju u ime svog oca, engleskog kralja Džordža V), španski infant Alfons i infantkinja Beatriča. Narednih dana su im se priključili izaslanici mnogih država, pa čak i dalekog Japana. Osim zabava, svečanih ručkova i čajanki u dvoru i rumunskom poslanstvu, uvaženim gostima je organizovan i izlet do Avale.

May be an image of 2 people and people standing

Istovremeno sa dolaskom viskokih zvanica, u Beograd su pristizali stanovnici svih delova naše kraljevine, u želji da dočekaju i pozdrave svoju buduću kraljicu i budu deo ovog istorijskog trenutka. Po izveštajima hotela i stambenog biroa, u prestonici je tih dana boravilo preko 50.000 gostiju.

Najzad, 6. juna u beogradsku luku je uplovila jahta “Aleksandar” (u pratnji 18 brodova) koju je kralj poslao niz Dunav do Oršave po svoju verenicu, njene roditelje i dvorsku pratnju. Pristajanje broda pozdravili su topovi sa Kalemegdana stojednim plotunom, a kralj se popeo na palubu da prvi dočeka svoju izabranicu.

Na susednoj jahti “Zagreb”, kompletno ukrašenoj cvećem, 200 devojaka u narodnim nošnjama iz svih delova Kraljevine pevalo je i igralo princezi Mariji i njenim roditeljima. Strana štampa je narednog dana posebno pozdravila kraljevu odluku da ovaj doček bude “tako spontan, topao i intiman, bez pompeznih državnih ceremonija”.

May be an image of 1 person and outdoors

Kada je osvanuo dan venčanja, stotine hiljada ljudi zauzelo je posmatračka mesta duž ulica u centru grada, predvidjenih za kretanje svečane povorke. Kralj Aleksandar izašao je iz kuće Krsmanovića i uputio se u Stari dvor po mladu, a zatim su kočije sa mladencima i svatovima krenule ka Sabornoj crkvi preko Terzija, Kolarčeve ulice, Pozorišnog trga, Vasine, Kraljevog (danas Studenstskog) trga i ulice Kralja Petra.

No photo description available.Duž cele ove trase bile su postavljene girlande ispletene od zelenila i cveća. Na Terazijama je bilo izgradjeno petnaestak monumentalnih (verovatno) kamenih postolja koja su nosila grb Karadjordjevića, a između njih su bile razapete trake u bojama naše i rumunske zastave. Pored Saborne crkve bili su za ovu prigodu izgradjene su velike drvene tribine na kojima su mesta dodeljena odabranim gostima.

Ceremoniju venčanja obavio je patrijarh Dimitrije uz svešteno činodejstvo mitropolita Varnave i još trojice episkopa, a na jektenije je odgovaralo Beogradsko pevačko društvo, pevačko društvo “Stanković” i hor beogradske Opere. Svršen čin venčanja objavila je plotunska paljba sa beogradske tvrdjave i sa dunavske flote. Po izlasku iz crkve, narod je pevao pesmu “Kraljevoj verenici” koju je komponovao Stanislav Binički.

Svatovi u kočijama polako su se vraćali natrag u dvor, dok je narod obasipao cvećem kočije sa mladencima uz uzvike “Živeli!” i “Srećni bili!” Pred ulaskom u Stari dvor, orkestar kraljeve garde svirao je Svečani svadbeni marš koji je za ovu priliku napisao Milenko Paunović. Po ulasku u dvor, kraljevski par se pojavio na balkonu da još jednom pozdravi narod, a kraljica Marija uzviknula je na našem jeziku: “Ja vam od srca blagodarim” čime je tad i zauvek osvojila srpski narod.Bio je to početak jednog od najskladnijih kraljevskih brakova u predratnoj Evropi…

Tekst i fotogrfije: Branka Đorđević Nakanishi/Bio jednom jedanBeograd

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.