Атентат Милатовића на Његоша и атентати на Милатовиће
Српски писац Петар Милатовић Острошки, повратник у родну Валету код Даниловгрда после дугогодишњег изгнанства у Бечу, поново се огласио отвореним писмо председнику Црне Горе Јакову Милатовићу, како каже, свом рођаку, а поводом вести да се на њега спрема атентат. Његово писмо преносимо у целини:
„Драги и весели рођаче, као човјек који је у Бечу због доследне одбране српских виталних интереса преживио два атентата 1986. и 1991. године и оба пута су атентатори однијети са лица мјеста на носилима, о чему је писала домаћа и страна штампа: Наша реч, Лондон, септембар 1986; Танјуг, Београд 13. август 1991; Политика, Београд 13. август; Ројтер 13. август; Асшијетед прес интернешенел 13. август; CNN 13. август; ZDF 13. aвгуст; ARD 13. август; APA 13. aвгуст; ORF 1 и ORF 2 и други медији истог датума 1991. године.
На први „Његошев дан“ до мене допријеше контрадикторне вијести и разни демантији о планираном атентату на тебе, па морам да цитирам владику из поднебесја Рада Томова, свијету знаног као бесмртни Његош, „Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека“!
И ти и ја ћемо једном умријети, ја први јер сам тачно дупло старији од тебе и много искуснији, а шта ће иза нас остати „довијека“ покољење ће да суди због чињења и нечињења обојици.
Не бој се, драги и весели рођаче, узалуд све безбједносне службе у Црној Гори кад сам ја ту који је атентаторе слао у болнице.
Дакле, атентати на Милатовиће су узалудни. Вјеруј ми.
Него један Милатовић је извршио атентат на Његоша 1972. године, а то је Вељко Милатовић који је срушио Његошеву завјетну цркву, сатански прекршио Његошев аманет, зликовачки устоличио усташко-комунистичко чудовиште на Ловћену, српском Олимпу, што је највећи културоцид у цјелокупној свјетској историји, а ти у небеса дижеш Вељка Милатовића.
Да те подучим и подсјетим, аутор тог чудовишта на Ловћену је кипар Иван Мештровић, а његов син Мате био је предсједник „Хрватског народног вијећа“ у усташкој емиграцији, а та усташка емигрантска организација имала је своје гласило „Нова Хрватска“ чији је уредник био Јакша Кушан, а обојицу је Фрањо Туђман довео из усташке емиграције и устоличио у хрватски Сабор. Ово ниси знао, али ред је да нешто ново научиш од онога који доста зна.
Тај несрећни Вељко Милатовић урадио је 1972. године исто оно што су урадили Аустријанци 1916. године. Наиме Аустријанци су у Првом свјетском рату из Бококоторског залива бомбардовали Његошеву капелу и срушили је до темеља, а 11. јануара у Беч је стигао телеграм у коме је писало: „Пао је Ловћен бастион српства!“
Његошева капела је обновљена 1925. године углавном грађевинским материјалом који је непријатељи био претворио у рушевине.
1972. године Вељко Милатовић, Веселин Ђурановић, Марко Шпадијер, Радован Радоњић узеше пијуке у руке, упалише тешке грађевинске машине поведоше бригаду радника, углавном Муслимана и Албанаца из околине Бијелог Поља, као и робијаше из Спужа и кренуше да изврше светогрдни задатак.
Угледавши врх Ловћена из групе иступи Исо Махмутовић, те рече: „Нећу да рушим ничију светињу и на ђецу да бацим срамоту и проклетство.“
Високо достојанствени и високо морални, делија са мексикансkим брковима напусти фирму и врати се својој породици.
Митрополит Амфилохије ће годинама касније Иса Махмутовића постхумно одликовати медаљом са ликом Његоша. Одликовање је уручено његовом сину Ћазиму, на освећењу цркве Светог Петра Ловћенског Тајновидца у Бару.
Дакле, драги и весели рођаче, запитај се: зашто баш на „Његошев дан“ ове небулозе о лажном атентату на тебе, предсједника Црне Горе Јакова Милатовића кад Његоша славе управо они који су Црну Гору РАЗЊЕГОШИЛИ!
Одговор је јасан!
Да се сакрије разисторијски атентат Вељка Милатовића на Његоша 1972. године, ондашњег предсједника Црне Горе!
Да закључим, драги и весели рођаче, атентат Вељка Милатовића на Његоша требало је, по замислима страних и домаћих „служби“ (које ионако тијесно сарађују), да на Његошев дан забашуре несувислом небулозом о атентату на другог Милатовића, другог по реду, али случајног, предсједника Црне Горе, дакле конкретно на тебе.
Нико није наиван да не проникне у суштину ове најновије смијурије са „атентаттом“ на тебе. Нека си ти жив и здрав, али са мало више памети него сада. Зар не видиш да су почели с тобом да се подмукло играју, да не кажем да се спрдају?