Словенци не враћају имовину СПЦ

Српске парохије у Цељу и Марибору годинама бију битку за повраћај имовине Српске цркве у овим градовима у Словенији. СПЦ  потражује око 3.000 квадрата одузетих после Другог светског рата, а за то време српски верници и свештеници деценијама немају одговарајући простор за богослужења.

Док словеначко министарство спољних послова упорно последњигх година тражи повраћај више од 300 уметничких дела и историјских предмета, званичкних резиденција и државних установа и не помишља да Српској цркви реши статус и врати имовину. Само у цељској и мариборској парохији, српској цркви припада више од 3.000 поменутих квадрата, а осим тога, отуђене су и иконе, дела Уроша Предића, које се данас налазе у Цељском музеју.

Како се још раније пожалио Милан Дудуковић, свештеник цељске парохије, са надлежнима у словеначким институцијама безуспешно преговара још од 2003. године. Деценију и по, надлежност и одговорност пребацује се са државе на општину и са општине на државу.

-Српска православна црква у Цељу, посвећена спаљивању моштију Светог Саве, изграђена је 1932. године, а по наређењу Хитлера, до темеља је порушена 1941. – подсетио је овај свештеник. – Парохија је поново успостављена 1979. године. Четири године касније, црквена општина Цеље упутила је Верској комисији молбу за поврат земљишта, али одговор је био негативан.

Обраћали су се потом 1986. тадашњим социјалистичким властима, одговора није било, а затим и Комисији за односе са верским заједницама Извршног већа Социјалистичке Републике Словеније, а крајем јуна 1988. и Општини Цеље.

-Уместо повраћаја земље, где је била наша црква и простор за црквену општину, додељена нам је просторија од 30 квадрата у најам – објашњава отац Дудуковић. – Ту смо обављали богослужења све до 1994. године, када смо добили отказ, јер је у тој згради направљен факултет. Последњих година служимо у Катедралној цркви која нам је дата на услугу.

Напори српске цркве да се врати имовина цељској парохији, потпуно су стопирани почетком грађанског рата у Југославији, док су у Загребу Хрвати минирали и срушили седиште митрополије СПЦ.

-Словенија је 1992-1993. године објавила Закон о денационализацији, али је наша документација остала у порушеној Митрополији – објашњава наш саговорник. – Зато тадашњи митрополит Јован није упутио молбу за поврат земљишта на коме је била изграђена Црква у Цељу посвећена спаљивања моштију Светог Саве. После стишавања ситуације, почетком 2003. године, почели су разговори и са властима државе Словеније.

По речима свештеника Дудуковића, већ 15 година се безуспешно са словеначким властима разговара о повраћају, а њихов главни аргумент за нерешавање проблема је да нема могућности за ретроактивно враћање имовине по Закону о денационализацији који није важећи још од 1994. Последњи пут, молба је послата Министарству правде октобра 2016. године, на коју одговор није стигао.

-Разговори нису уродили плодом, па нам је још преостало да наш митрополит загребачко-љубљански Порфирије, уз посредовање Владе Србије, покуша да се враћање нашег земљишта реши на обострано задовољство – наставља наш саговорник. – Уколико и то не уроди плодом, искористићемо правне лекове, јер Црквена општина Цеље поседује тапију да је на Вразовом тргу, сада Гледалишком тргу, у земљишне књиге уписано 2.190 квадрата на име Српске православне цркве у општини Цеље.

Црквена општина Цеље је, чекајући да се реши проблем реституције, покушала да до плаца за нову цркву дође откупом земљишта и ти разговори су трајали од 2010. до 2017. године. Тада је понуђено земљиште на месту старе Фабрике цинка, које је загађено тешким металима. Општинске власти у Цељу сугерисале су Црквеној општини СПЦ Цеље да сама очисти земљиште.

-То је нечувено да општина продаје загађено земљиште, када се зна да је за чишћење потребно много новца – рекао је медијима после ове непристојне понуде свештеник Милн Дудуковић.

И црква у Марибору, саграђена 1938. године, порушена је по Хитлеровом наређењу 1941, а 1.000 квадрата земљишта је национализовано. Богослужења се од 2006. године обављају у преуређеној згради некадашњег „Водовода“ у Тржашкој 13, поред које је пре девет година купљен плац за изградњу новог храма. Намера је да се на ових 2.500 квадрата подигне храм посвећен светим Ћирилу и Методију. Док у цељској парохији има око 3.500 верника, мариборска окупља око 8.000 православаца.

Насловна фотографија: Место где је некада био храм СПЦ (новости.рс)

Овај текст део је Пројекта о положају Срба у Словенији који је подржала Управа за сарадњу с дијаспором Министарства спољних послова Владед Спбије