Viktor prvi učenik iz Srbije na Severnom polu
Bilo mi je zadovoljstvo da zabodem zastavu Srbije na sam vrh sveta. S ponosom sam je razvio na Arktiku, na 90 stepeni severne geografske širine. Potpuno je neverovatan osećaj shvatiti da sam prvi učenik iz Srbije koji se našao na Severnom polu. Kada sam držao zastavu Srbije na Polu, osećao sam ogroman ponos i odgovornost. I dalje ne mogu da verujem da sam postao deo ove jedinstvene ekspedicije Rosatoma.
Ovako za „Novosti“ govori Viktor Franolić, učenik IT smera Šeste beogradske gimnazije, koji će za koji dan krenuti u drugi razred ove obrazovne ustanove. Još pod utiscima nezaboravnog putovanja na Severni pol u okviru sedme međunarodne naučno-prosvetiteljske ekspedicija „Ledolomac znanja“, koja je na palubi atomskog ledolomca „50 godina pobede“ okupila talentovane školarce iz svih krajeva sveta: iz 22 države i Rusije. Među njima je bio i naš Viktor, po svemu sudeći zvanično prvi državljanin Srbije na Severnom polu.
Iz Murmanska gde su stigli sa po jednim roditeljem, mladi istraživači krenuli su na jedinstveno putovanje pod pokroviteljstvom državne korporacije „Rosatom“. Kada je kapetan nuklearnog ledolomca izdao zvaničnu zapovest o početku plovidbe, pramac je usmeren ka Arktiku, a trasa je bila Murmansk – Severni pol – arhipelag Zemlja Franca Jozefa – Murmansk.
-Celokupan put je trajao 15 dana, a putovanje ledolomcem je ukupno trajalo 10 dana – priča nam Viktor.
-Od Murmanska smo išli direktno ka Severnom polu, a u povratku smo proveli jedan dan kod jednog od 191 ostrva iz arhipelaga Zemlja Franca Jozefa.
Ovaj odlazak na Arktik, svakako je putovanje koje će da pamti celog života, ali pitali smo ga šta je na njega ostavilo najveći utisak od svega što su videli i posetili.
-Na Severnom polu najviše sam zapamtio belog medveda i jak vetar. Kod ostrva Franca Jozefa smo videli mnogo ptica i napuštenu polarnu stanicu. Ali, cela ekspedicija je zaista nezaboravno iskustvo i vrlo je teško odabrati jedan najdraži trenutak. Tokom cele ekspedicije temperature su bile od jedan do 10 stepeni, a na samom Severnom polu je bilo minus pet uz vrlo jak vetar.
Do Severnog zemljinog pola nije lako doći, ali oni koji imaju privilegiju da Severnim ledenim okeanom stignu do njega odatle zauvek ponesu nezaboravne slike u oku.
-Na 90 stepeni severne geografske širine bili smo okruženi prelepim pejzažima Severnog ledenog okeana i vrlo jakim vetrom, ali za mene je to bilo jedno divno postignuće. A, Severni ledeni okean pamtiću po prekrasnim pogledima u daljinu preko komada leda tzv. palačinki, većih ledenih ploča razbijenih ledolomcem, i po mirnoj, staklenoj vodi koja se uliva u pokotine – prenosi nam Viktor deliće doživljaja sa ovog nesvakidašnjeg putovanja.
U Srbiju je sa ovog putovanja došao bogatiji i za nove prijatelje iz Rusije, Jermenije, Bangladeša, Belorusije, Bolivije, Brazila, Mađarske, Vijetnama, Egipta, Indije, Indonezije, Kazahstana, Kine, Kirgistana, Mongolije, Mjanmara, Namibije, Ruande, Tanzanije, Turske, Uzbekistana i Južnoafričke Republike.
-Imali smo sreće da smo videli čak dva bela medveda, jednog prilikom odlaska u pet ujutru, a drugog na samo nekoliko stotina metara od vrha sveta, Arktika. Kod arhipelaga Franc Jozefa, posmatrali smo veliko jato arktičkih ptica, a u posmatranju kitova beluga, uživali su naši roditelji blizu obale Teriberke, u toku svog izleta – kaže Viktor.
-Nas dvadeset dvoje iz inostranstva smo se vrlo brzo sprijateljili i tokom cele ekspedicije smo se družili. I dalje smo u svakodnevnom kontaktu – kaže Viktor.
Od prvog trenutka po napuštanju luke u Murmansku, na brodu je počeo intenzivan rad. Program je obuhvatao teorijska predavanja, radionice, interaktivne diskusije, naučne eksperimente, kao i specifične konsultacije o profesionalnoj orijentaciji. Sa mladim istraživačima radili su eminentni stručnjaci iz različitih naučnih oblasti.
-Predavanja su bila raznolika, o belim medvedima, morskom svetu Arktika, radu nuklearnog reaktora, o nacionalnim plesovima… Ponajviše se pričalo o razvitku nuklearne tehnologije – otkriva Viktor.
Izvor: Novosti, Foto: Rosatom
